Arhipelag magazin

Magazin 20.09.2013.

Laura Alkoba – Esej

Devojčica i smrt

Mirjana Uaknin Zapisi prevodioca romana Mala argentinska priča. Laura Alkoba slika tih nekoliko meseci od kraja 1975. do novembra 1976. godine, malo pre i neposredno posle državnog udara u Argentini koji će uspostaviti diktaturu vojne hunte. Beograd, 20. septembra 2013. Prvi roman mlade Argentinke Laure Alkobe, Mala argentinska priča , u prestižnoj „beloj“ kolekciji izdavačke kuće Galimar , postao je ubrzo hit. Bez sentimentalnosti, zgusnuto i svedeno, ponekad i sa izvesnom ironijom, Laura Alkoba slika tih nekoliko meseci od kraja 1975. do novembra 1976. godine, malo pre i neposredno posle drž

Pročitajte tekst →

Magazin 16.09.2013.

Enciklopedija mrtvih

Enciklopedija mrtvih – poetička mapa

Danilo Kiš Hteo sam da tu knjigu priča gradim kao celinu, da ne kažem kao roman u kojem bi pripovetke bile poglavlja. Pred tragedijom istorije utočište se nalazi u ironiji i humoru. Zahvaljujući tome pisac ostaje u literaturi koja je oblast duha. Enciklopedija mrtvih je knjiga o ljubavi i smrti, to je jedan potpuno metafizički koncept. Povodom trideset godina od prvog izdanja Enciklopedije mrtvih Danila Kiša objavljujemo malu poetičku mapu nastalu na osnovu izbora karakterističnih mesta iz Kišovih poetičkih intervjua iz knjige Gorki talog iskustva . Beograd, 16. septembra 2013. . Poetika Hteo

Pročitajte tekst →

Magazin 30.08.2013.

Andrej Mitrović

Čovek razgovora u vremenu netrpeljivih

Gojko Božović Ta vrsta beskrajne i lucidne erudicije i mudre tolerancije kao da više ne postoje u našem društvu. Andrej Mitrović pokazuje kako je istorijsko pamćenje nezamislivo bez dela kulture. Beograd, 28. avgust 2013. Svako ko je to hteo mogao je da mnogo nauči od profesora Andreja Mitrovića (1937-2013) i iz njegovih knjiga. Ta vrsta beskrajne i lucidne erudicije i mudre tolerancije kao da više ne postoje u našem društvu. Govoreći o vremenu ugrožene humanosti, profesor Mitrović postavlja osnovno pitanje svoje studije O božjoj državi i zlom spasenju : „Hoće li se u novu istorijsku epohu ući

Pročitajte tekst →

Magazin 21.08.2013.

Džozef S. Naj – Esej

Snouden

Džozef S. Naj Pisac knjige Budućnost moći o izboru između bezbednosti i slobode. Da li su SAD licemerne, kao što Rusija, Kina i druge zemlje tvrde? Beograd, 20. avgusta 2013. Od kada je Edvard Snouden obelodanio da NSA sakuplja ogromne količine podataka građana Amerike i drugih država, dosta pažnje se poklanja njegovom ličnom statusu. Ali važnije pitanje jeste status američkih građanskih sloboda. Da li su SAD licemerne, kao što Rusija, Kina i druge zemlje tvrde? Da bi se odgovorilo na to pitanje, važno je napraviti razliku između elektronske špijunaže stranih entiteta i nadzora nad sopstvenim

Pročitajte tekst →

Magazin 12.08.2013.

Ratko Dangubić – Razgovor

U pitanju su ljudi

Ratko Dangubić Izbeglice su eho svakog naroda koji nestaje ili se vraća. Moj Lazar iz je jedan od miliona onih koji veruju da je ambijent bitan za utemeljenje priče. On potiče iz jedne ne uvek, ni po svemu tipične beogradske porodice: nema sumnje da se u toj kući živelo iznad proseka. On zbog toga i sedi u svojoj kući, oronuloj kući roditelja u centru Beograda, koju napušta i ne napušta, svestan, čak i da se vrati, da u njoj nema nikoga ko može da ga sačeka raširenih ruka. Ta kuća je više od mesta gde se rađalo i umiralo, to nije napušten brod koji pluta na pučini. Nema tu važnih stvari osim L

Pročitajte tekst →

Magazin 30.07.2013.

Kris Pauer – Esej

Šulc je moj Bog

Kris Pauer Kiš je je­dan od naj­ve­ćih evrop­skih pi­sa­ca po­sle­rat­nog pe­ri­o­da, ali nje­go­va reputaci­ja u ze­mlja­ma en­gle­skog go­vor­nog pod­ruč­ja ni­je ona­kva ka­kvu za­slu­žu­je. Ki­šo­vo de­lo cr­pi ogrom­nu sna­gu iz po­ku­ša­ja da osvo­ji stvar­nost pre­pra­vlja­njem doku­men­tar­ne isti­ne. U obimnoj ese­jističkoj knjizi Čas ana­to­mi­je (1978) Da­ni­lo Kiš je raz­voj krat­ke priče po­de­lio na dva raz­do­blja: pre i posle Borhesa. U tom smi­slu, po­sled­nje dve od tri Ki­šo­ve zbir­ke pri­ča ko­je je Kiš ob­ja­vio za ži­vo­ta, Grob­ni­ca za Bo­ri­sa Davidoviča (1976) i En­c

Pročitajte tekst →

Magazin 15.07.2013.

Jelena Lengold – Razgovor

Trenutak na nevidljivoj prepreci

Jelena Lengold „Kao što je svaka ljubav priča za sebe, tako i svako pripovedanje o ljubavi može da donese nešto novo. Ja volim da uhvatim trenutak u kom se ljudska sudbina slama na nekom pitanju, na nekoj nevidljivoj prepreci, na nekom iznenadnom uvidu. I volim da su to stvari koje spolja nisu uvek očigledne, koje se dešavaju iznutra, u čoveku, u njegovim najtajnijim predelima”, kaže Jelena Lengold u ekskluzivnom razgovoru za Arhipelag magazin. 15. jula 2013. Razgovarala: Tamara Lakić Ljubav je jedna od glavnih tema u Vašoj knjizi U tri kod Kandinskog . O čemu Vi pripovedate kada pripovedate o

Pročitajte tekst →

Magazin 28.06.2013.

Goce Smilevski – Esej

Zašto Spinoza?

Goce Smilevski Samo pisanje je čin usamljenosti. A možda i potreba za prevladavanjem usamljenosti. Potreba za razgovorom. Upravo zato i ovaj razgovor. Upravo zato i Razgovor sa Spinozom. Eto, zato Spinoza. 28. juna 2013. Zaista, zašto baš Spinoza? Onaj ko piše, osim što stalno pokušava da sebi odgovori zašto uopšte piše, sigurno se zapita i zašto piše upravo o onome o čemu piše. Da, zašto baš Spinoza? Iz ove upitanosti nastalo je nekoliko sledećih stranica, kao pokušaj da se pronađe odgovor. Znao sam da ću pisati o Spinozi u trenutku kada sam prvi put čuo za njega – u gimnaziji, na času filozo

Pročitajte tekst →

Magazin 23.06.2013.

2. Beogradski festival evropske književnosti

Četiri multimedijalna književna programa

Nedelja vrhunske književnosti. Retrospektiva filmova nastalih po savremenoj književnosti. Izložba Herbert. 23. juna 2013. Izdavačka kuća Arhipelag , u saradnji sa Domom omladine Beograda, organizuje Drugi Beogradski festival evropske književnosti od 25. do 28. juna. Beogradu je potreban veliki međunarodni književni festival čiji je ključni cilj da predstavlja najvažnija dela i najvažnije pisce savremene evropske književnosti, ali i vrhunskoj književnosti je potrebna nova moderna i multimedijalna tačka promocije knjiga i pisaca, ideja i čitanja. Zamišljen kao nedelja vrhunske književnosti, Beog

Pročitajte tekst →

Magazin 23.06.2013.

Igor Štiks i Srećko Horvat – Esej

Prema utopiji demokracije*

Igor Štiks i Srećko Horvat Ozbiljna rasprava o političkim i utopijskim potencijalima demokracije potrebna je više nego ikad prije.„Sve se mora mijenjati kako bi sve ostalo isto.“ No je li doista tako? 23. juna 2013. „Karta svijeta na kojoj nema Utopije nije vrijedna ni da se pogleda, jer je Utopija jedina zemlja na kojoj se čovječanstvo neprestano iskrcava. Kad god se iskrca na nju, gleda dalje i čim primijeti još bolju zemlju, razapinje opet jedra. Progres je ostvarivanje niza utopija.“ Oscar Wilde, Socijalizam i ljudska duša Dvije godine nakon „godine opasnog sanjanja” (2011) nužno je postav

Pročitajte tekst →

Magazin 16.06.2013.

Florans Noavil – Intervju

Ja sam poslednja Singerova izabranica

Florans Noavil O Singeru uoči dolaska u Beograd. “Singer je neprestano bio između dve stvari: između dve (ako ne i tri) žene, između dva sveta (stari i novi), dve zemlje (Poljska i Amerika), između dva jezika (jidiš i engleski). 1. juna 2013. Razgovarala: Branka Bogavac Gospođo Noavil, Vaša biografija je vrlo zanimljiva: poslije veoma ozbiljnih i teških studija (Visoka ekonomska škola – HEC) koje su vas dovele na veoma važan i odgovoran položaj, Vi se odlučujete da promijenite profesiju da biste postali novinar. Koji je bio razlog toj radikalnoj promjeni, i kako se osjećate u toj novoj aktivno

Pročitajte tekst →

Magazin 02.06.2013.

Sesar Antonio Molina – Intervju

Ponavljamo greške zbog kojih su drugi već patili pre nas

Sesar Antonio Molina Andrić nas uči da razumemo Balkan koji je „mesto gde se stvara više istorije nego što se može podneti“. Naši savremenici su oni s kojima se razumemo i s kojim možemo da razgovaramo, svejedno iz koje da su oni epohe ili doba. 1. juna 2013. Razgovarao: Dragan Bogutović U Gradovima u kojima umine bol uočavate ostatke daleke prošlosti i velike umetnike koji su tu živeli. Šta čovek 21. veka može da nauči na osnovu tih tragova i umetničkih dela? – Za čoveka 21. veka od fundamentalnog je značaja poznavanje vlastite prošlosti. Pogrešno je misliti da su naši savremenici oni ljudi s

Pročitajte tekst →