Arhipelag Magazin – strana 27

Magazin 09.03.2014.

Serhi Jekelčik – Esej

Ukrajinska trauma

Serhi Jekelčik Kakva je uloga rata u oblikovanju Ukrajine XX veka? 6. marta 2014. U ukrajinskoj istoriji iskustvo Prvog svetskog rata, iako značajno i traumatično samo po sebi, obično se nalazi u senci rasprava o događajima koji su usledili i u neku ruku bili istovremeni – posebno pojavi Ukrajinske narodne republike. Nošeni sopstvenim narativom o izgradnji nacije, moderni ukrajinski istoričari obično zaborave da je ovaj politički entitet zadobio punu nezavisnost u januaru 1918. godine upravo da bi se nalazio među potpisnicima mirovnog ugovora u Brest-Litovsku kojim je okončan rat na Istočnom f

Pročitajte tekst

Magazin 31.01.2014.

Čarls Simić – Esej

Dnevnik

Čarls Simić Jedna od naših najvećih privrednih grana je pretvaranje nekada razumnih ljudskih bića u naivne idiote. Moglo bi se čak reći da nam je to glavni nacionalni proizvod. 31. januara 2014. Biće da bi samo neko ko se gadno zagubio prošao kolima kroz ovoliko neupečatljivo seoce. U pošti još gore svetla, ali je parking prazan: biće da niko ne žuri da pokupi svoju poštu kad se ona uglavnom sastoji od računa. Dvospratna osnovna škola je utihnula: kao da svi već dugo čekaju da čuju odgovor na neko pitanje koje je nastavnik postavio. Svuda duž puta načičkana su mala porodična groblja. Na njima

Pročitajte tekst

Magazin 15.01.2014.

Džozef S. Naj – Esej

Povratak u 1914.

Džozef S. Naj Prvi svetski rat nije bio neizbežan. Uspon moći Nemačke i strah koji je stvoren u Velikoj Britaniji učinili su ga, međutim, verovatnijim. Ali je isto tako učinjen verovatnijim zbog uplašenog odgovora Nemačke na uvećanu moć Rusije, kao i zbog mnoštva drugih faktora, među kojima su i greške ljudi. Međutim, jaz u sveukupnoj moći između SAD i Kine danas veći je nego onaj koji je 1914. delio Nemačku i Britaniju. 24. januara 2014. Prvi svetski rat nije bio neizbežan. Uspon moći Nemačke i strah koji je stvoren u Velikoj Britaniji učinili su ga, međutim, verovatnijim. Ali je isto tako uč

Pročitajte tekst

Magazin 05.01.2014.

Ratko Dangubić – Intervju

I Srbija je ostrvo od pepela

Ratko Dangubić Ostrvo od pepela je roman o nama koji smo opstali i ostali. Naše pamćenje je iskidano kao ispreturana slova Morzeove azbuke. Istorija pokazuje da postoji bezbroj mehanizama za upravljanje pojedincima, narodima i razumevanjem stvarnosti. Beograd, 4. januara 2014. Razgovarala: Tamara Lakić Posle uspeha romana Moving Day , Ratko Dangubić je nedavno u izdanju Arhipelaga objavio roman Ostrvo od pepela . U ovom romanu Dangubić pripoveda o poslednje dve decenije našeg života postavljajući važna pitanja koja zasecaju u same osnove savremenog iskustva. Razgovaramo s piscem o nekim od tem

Pročitajte tekst

Magazin 28.12.2013.

Džon Ralston Sol – Pisac o knjizi

Diktatori su dosadni

Džon Ralston Sol Moj roman Mračna priključenija je vrlo svesno napisan kao pikarska komedija. Današnji pikar putuje po svetu, menja prevozna sredstva, a priča našeg života počinje da se odigrava tu pored njega. Beograd, 28. decembra 2013. Na mnogo načina fikcija je istinitija od onoga što zovemo stvarnošću. Ali mnogi su primetili da se i moje nefikcijske knjige čitaju isto kao fikcija. Kada upoznate nekoga ili kada prepoznate svoju priču, to svoju pravu stvarnost zadobije tek u fikciji. Činjenice su ipak samo činjenice, ali fikcija omogućava da one postanu nešto više, nešto sa dubljim značenje

Pročitajte tekst

Magazin 13.12.2013.

Apel 562 pisca

Pisci protiv digitalnog nadzora

Apel 562 pisca protiv masovnog nadzora koji preduzimaju vlade i korporacije. Među potpisnicima ovog apela je i David Albahari. Arhipelag magazin donosi integralni tekst ovog apela međunarodnoj javnosti. Beograd, 10. decembra 2013. Na Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar, 562 pisca iz preko 80 zemalja, među kojima je i pet dobitnika Nobelove nagrade za književnost, uputili su zajednički apel međunarodnoj javnosti u odbranu građanskih prava i sloboda koji su ugroženi masovnim nadzorom koji preduzimaju vlade i korporacije. Među potpisnicima apela nalaze se dobitnici Nobelove nagrade za kn

Pročitajte tekst

Magazin 04.12.2013.

Mileta Prodanović – Pisac o knjizi

Fantazmagorija o Rusima

Mileta Prodanović Arkadija je priča o dvestagodišnjim naporima Rusije da svoje prisustvo na Mediteranu učini trajnim . Beograd, 4. decembra 2013. Okosnica romana Arkadija je priča o dvestagodišnjim naporima Rusije da svoje prisustvo na Mediteranu učini trajnim. Tačnije, to je fantazmagorija o Rusima u magičnom zalivu Boke Kotorske na početku XXI stoleća. U toj matrici ispisuje se još jedna knjiga o našim nesrećnim balkanskim prilikama i, šire, o svetu koji u ovom času nedvosmisleno gubi kompas i bezglavo luta. Elementi fantastike su, kao i u mojim ranijim pričama iz zbirke Agnec , ovde ugrađen

Pročitajte tekst

Magazin 24.11.2013.

Karlos Fuentes – Proza

Razgovor tajkuna i predsednika

Karlos Fuentes Odlomak iz romana Volja i sudbina, jednog od završnih dela modernog klasika svetske književnosti. Beograd, 31. oktobra 2013. Letelica je krenula alarmantnim vertikalnim letom i izgledalo je kao da je naciljala nebo a na trenutak i večnost, pre niskog, opasnog i uzbuđujećeg, neujednačenog i spornog leta koji nas je odveo iz Santa Fea u Los Pinos, do kancelarije predsednika Republike don Pedra Valentina Karera, dakle, u ogoljen i popločan prostor okružen niskim i naoružanim zgradama i zaštićen, na izlazu, vrtom s psima koji su toliko lajali da su nadjačali motore helikoptera – i s

Pročitajte tekst

Magazin 31.10.2013.

David Albahari – Pisac o knjizi

Život kao propuštena prilika

David Albahari Propuštena prilika je knjiga o trenucima u kojima se životi njihovih junaka potpuno menjaju, a sam život postaje propuštena prilika da se u našem svetu ostavi bar neki mali trag. Beograd, 31. oktobra 2013. Priče koje se nalaze u zbirci Propuštena prilika nastale su tokom poslednjih nekoliko godina kao rezultat mog „svođenja računa“ sa svojom dosadašnjom pripovedačkom poetikom. Jednostavno rečeno,  rezultati tog „sukoba“ između teorije (tj. moje poetike) i prakse (tj. mojih drugih knjiga priča) naveli su me da pokušam da pronađem neki novi „ugao pripovedanja“  koji bi d

Pročitajte tekst

Magazin 16.10.2013.

Džon Ralston Sol – Esej

Licemerje protiv slobode izražavanja

Džon Ralston Sol Nova digitalna sredstva komunikacije zamenila su večno promenljive strukture slobodnog govora. Beograd, 17. oktobra 2013. Hotimični nedostatak logike u zapadnoj civilizaciji prosto je neverovatan. Pozdravljamo slobodu koju su nam omogućili blekberi, tviter i internet u novim i revolucionarnim oblicima, kada ova sredstva koriste mladi na Trgu Tahrir, u Tunisu ili Siriji. Kakva divljenja vredna sloboda koju nam te tehnologije donose! Mi tu slobodu dočekujemo sa oduševljenjem, kao korak napred u ostvarivanju ljudskih prava koja često podrazumevaju određeni oblik poverljivosti. Ti

Pročitajte tekst

Magazin 16.10.2013.

Laura Alkoba – Intervju

Noću sanjam ulice Buenos Ajresa

Laura Alkoba Buenos Ajres ima aromu kafe i hartije. Beograd, 16. oktobra 2013. Koja tri prideva najbolje pristaju Buenos Ajresu ? – Tajanstven, zanesen, instinktivan. Kako biste u dve reči opisali njegove stanovnike ? – Strastveni i radoznali. Za čime žalite u svom rodnom gradu ? – Grad ne prestaje da se menja, ali ne osećam nikakvu nostalgiju za starim. Svaki put kad ponovo dođem u Buenos Ajres, doslovce sam očarana njegovom energijom, sposobnošću da se bez prestanka iznova rađa. Šta biste voleli da u njemu nestane? – Beda i netrpeljivost. Mirisi Buenos Ajresa su za Vas… Arome kafe i hartije.

Pročitajte tekst

Magazin 07.10.2013.

Nagrada za rad iz ekonomske istorije Balkana

Podsticaj za istraživanja

Boško Mijatović i Branko Milanović Zbog čega je osnovana godišnja Nagrada za rad iz ekonomske istorije Balkana? Nema sumnje da kod nas potpuno dominira fascinacija grmljavinom topova i političkim zbivanjima. Verujemo da Nagrada predstavlja skroman doprinos podsticanju rada na istraživanju ekonomske istorije u nas. Beograd, 5. oktobra 2013. Proučavanje ekonomske istorija svakako ima svoje mesto i među istorijskim i među ekonomskim disciplinama u svetu. Ozbiljne nacije prate šta im se događalo u prošlosti i šta im se dešava u sadašnjosti ne samo da bi znale važan deo svoje istorije već i kako bi

Pročitajte tekst