Arhipelag Magazin – strana 29

Magazin 26.05.2013.

Jelena Rosić – Esej

Moć reči

Jelena Rosić Reč povodom dodele Nagrade “Stevan Sremac” za knjigu godine na srpskom jeziku. 25. maja 2013. Poštovane dame i gospodo, Pričinjava mi neizmerno zadovoljstvo i radost što se moja knjiga uvrstila u red nosilaca jedne od najuglednijih nagrada u srpskoj književnosti. Ukazana čast me utoliko više raduje zato što ime Stevana Sremca za mene ima poseban značaj – vraća me u doba detinjstva i rane mladosti, u vreme kada su dobre knjige imale moć; kada smo čitali rado i bez opterećenja i kada su knjige bile najčešći poklon koji smo od svojih vršnjaka dobijali za rođendan. Ipak, bez obzira na

Pročitajte tekst

Magazin 04.05.2013.

Izbor

Deset razloga za čitanje

Gardijan Kako izabrati knjigu za čitanje? Deset velikih pisaca iz različitih vremena iznosi svoje razloge za čitanje. 5. maja 2013. • „Velika knjiga treba da vas ostavi sa mnogo iskustva, i samo malo iscrpljene. Uostalom, vi živite nekoliko života dok čitate.“ Vilijem Stajron • „U najvišoj civilizaciji, knjiga je i dalje najveće zadovoljstvo. Ona je poznata po tome što nas osposobljava protiv nesreće.“ Ralf Valdo Emerson • „Postoji zločini teži od spaljivanja knjiga. Jedan od njih jeste da ne čitamo knjige.“ Josif Brodski • „Ako steknemo naviku čitanja, izgradili smo sebi utočište od skoro svi

Pročitajte tekst

Magazin 26.04.2013.

Đerđ Konrad – Esej

Pohvala prevodilaca

Đerđ Konrad Ne samo evropske kulture već po svoj prilici ni same Evrope ne bi bilo bez prevodilaca. Nazvao sam već jednom književne prevodioce Protoevropljanima. Evropska integracija po svoj prilici podrazumeva povećane potrebe za prevođenjem, moramo razumeti jedni druge, Evropljani smo i po tome što smo višejezični, štaviše, i zato što u tome uživamo. Evropa – kao mreža umova – postoji posredstvom prevodilaca. 26. april 2013. Gde bismo bili bez prevodilaca? Možda bismo još čučali gore na nekoj grani u prašumi ili u dnu neke mračne pećine. Ne samo evropske kulture već po svoj prilici ni same E

Pročitajte tekst

Magazin 20.04.2013.

Milan Kundera – Sećanje

Jedan veliki i nevidljivi pisac

Milan Kundera Među piscima moje generacije koji su živeli u Parizu tokom osamdesetih Danilo Kiš je bio možda najveći. 19. aprila 2013. Čitam “Poslednje pribežište zdravog razuma” i već imam utisak da sedim u jednom bistrou, blizu Trokadera, pred Danilom koji mi govori onim svojim moćnim i hrapavim glasom. Među piscima moje generacije koji su živeli u Parizu tokom osamdesetih bio je možda najveći. Najveći i najnevidljiviji. Boginja Aktuelnost nije imala nijedan razlog da upravi reflektore na njega. “Ja nisam disident”, pisao je. Slobodno je putovao između Jugoslavije i Francuske. Za Boginju Akt

Pročitajte tekst

Magazin 10.04.2013.

Srđan V. Tešin – Esej

Priče za odbranu i poslednje dane književnosti

Srđan V. Tešin Kako je nastala antologija Bunker? Subverzivnost je objedinjujuća forma za sve stvaralačke postupke i različite temperamente koje ovaj izbor nudi čitaocima . Trideset i tri priče koje se nalaze pred čitaocima u tematskoj antologiji Bunker predstavljaju raznoliki izbor priča objavljivanih u časopisu za odbranu i poslednje dane književnosti i kulture Severni bunker od 1999. do 2012. godine. Može se reći da ono što na jednom mestu drži ove priče jeste njihova subverzivnost . Pod literarnom subverzivnošću podrazumevam preispitivanje, pa čak i podrivanje književnih konvencija, važeći

Pročitajte tekst

Magazin 03.04.2013.

Gojko Božović – Magazin

Kultura kao kapital

Gojko Božović Da li kultura može da čeka dok se ne reše važnije i urgentnije stvari? Da li je onda rodno mesto velikog broja naših problema ustaljeno nerazumevanje da je kultura investicija, a ne trošak, nužnost, a ne hobi, smislena delatnost, a ne luksuz, sve samo ne puka i isprazna zabava? Kultura nije trošak, kultura je investicija. Na prvi pogled, ova rečenica je opšte mesto. Ali, kako je verovao Jovan Hristić, opšta mesta nam govore nešto važno, i zbog toga su na takav način prisutna i u našoj retorici i u našem iskustvu. Postoje, međutim, opšta mesta koja nisu toliko podrazumevajući izra

Pročitajte tekst

Magazin 21.03.2013.

Laslo Blašković – Putopis

Američki grafiti

Laslo Blašković Takva mi je sudbina: meni se stalno nešto dešava. Inače ne bih imao o čemu da pišem. Razmišljam o tome otkako sam se vratio, na dno Panonskog okeana, i gledam jedan svoj odraz, jedno moje moguće , na sjajnom sečivu noža, kojim otvaram ovo pismo puno iscepanih fotografija. U Njujorku, na dvadeset petom spratu hotela, objašnjavao sam dvojici radnika da indijansko ime Menhetna glasi Manahata i popravljao im široke trake koje su lepili na moj prozor (imao sam dosta iskustva u tim stvarima) kroz koji se, odgore, može videti katedrala i senka Pete avenije u staklima nebodera. Dobijao

Pročitajte tekst

Magazin 02.03.2013.

Vladislav Bajac – Intervju

Gastronomadske priče su mi bile neophodne

Vladislav Bajac Gastronomadske priče su me nekako razveselile, a imam utisak i da su me od ponečega i oslobodile. Možda će i čitaoce. Hrana ovde govori i o lepoti, naivnosti, sreći, ali i o teškim momentima i godinama. I o paradoksima: knjigu sam napisao ne kao neko ko ume dobro da kuva već kao neko ko ume odlično da jede i još bolje da pohvali onoga ko je hranu spremio. Razgovarao: Mladen Vesković U vašim delima često se postavlja pitanje identiteta, tj. spajanja različitosti koje se otkriva kao moguć cilj. Takvo šta je vrlo retko kod balkanskih pisaca. Da li se može i da li treba bežati od b

Pročitajte tekst

Magazin 24.02.2013.

Nenad Novak Stefanović – Esej

Vrata od utrobe asfalta

Nenad Novak Stefanović Kako je nastao roman Svetlarnik? Udarac! U početku je udarac, prilično nedozvoljen, u predelu donjeg pleksusa iliti ispod pojasa. Neočekivan kao i svaki podmukao udarac. Udarac! U početku je udarac, prilično nedozvoljen, u predelu donjeg pleksusa iliti ispod pojasa. Neočekivan kao i svaki podmukao udarac. Podmuklost je u neočekivanosti i ciljanju nedozvoljenog mesta na kojem smo najranjiviji, odbrana je u tako niskoj zoni skoro nemoguća. A ko zamahuje tako? Tako… da se zavrti ringišpil priče. Bila je to jedna soba, soba kao ceo stan. Zapravo, dve prostorije razdvojene uz

Pročitajte tekst

Magazin 12.01.2013.

Sesar Antonio Molina – Putopis

Mrtvi gradovi u Siriji

Sesar Antonio Molina Sirija krije u svojoj utrobi jedan od najlepših i najčudesnijih kataloga civilizacija koje je vreme progutalo. Mrtvi gradovi, izgubljeni gradovi, nestali gradovi, pokopani gradovi, zaboravljeni gradovi. Sirija krije u svojoj utrobi jedan od najlepših i najčudesnijih kataloga civilizacija koje je vreme progutalo. Nalik na putnika iz davnina posećujem drevne znamenitosti kao što su Apamija, Palmira, Bosra, Krak de Ševalije, tvrđava Alep, Šaba, Dura Europos, Hama, Kfar Ruma, Has, Al-Bara, Kalb Loze, Serđila, Dana, Džerada, Mari, Kika Biza, Kanavat, Rakka i Resafa. Samo izgova

Pročitajte tekst

Magazin 22.12.2012.

Vida Ognjenović – Esej

Klaudio Magris, pripovedač kome se poverava šuma

Vida Ognjenović Magris nas uvodi u neviđeni kovitlac života, mitskih nanosa, istorijskih činjenica i predanja preuređenih u prave porodične sage. Klaudio Magris je pripovedač koji ničim ne maskira svoj pripovedni postupak, već, s punim poverenjem u moć književnog istraživanja istine, otvoreno raspravlja sa izvorima za svoje teme bilo da su oni iskustveni, književni ili istorijski. Na primeru tri različite knjige proze objavljene na srpskom u Izdavačkoj kući Arhipelag ( Vi ćete, dakle, razumeti, Nagađanja o jednoj sablji i Mikrokosmosi ) izdvajamo nekoliko osobina koje odlikuju Magrisov rukopis

Pročitajte tekst

Magazin 22.12.2012.

David Albahari – Esej

Danilov i njegova pećina

David Albahari Danima bih mogao da govorim o njegovim rečenicama, kao što bih mogao da govorim o rečenicama Tomaža Šalamuna ili Aleša Debeljaka. Sjajan pesnik je taj Danilov! Da ga ne poznajem, ne bih znao kako da ga nacrtam. Ranije, pre nego što sam ga sreo, crtao sam ga kao velikog čoveka, dugih brkova i sa kosom do ramena koji grudima razgrće granje šume kroz koju hoda. Na tom crtežu ja se nalazim na brežuljku, toliko sitan, da me kapica od žira štiti od kiše. Doduše, kiša još nije počela da pada na tom crtežu, ali sudeći po oblacima koji se gomilaju u gornjem desnom uglu, tek što nije poče

Pročitajte tekst