Apel 562 pisca
Pisci protiv digitalnog nadzora
Apel 562 pisca protiv masovnog nadzora koji preduzimaju vlade i korporacije. Među potpisnicima ovog apela je i David Albahari. Arhipelag magazin donosi integralni tekst ovog apela međunarodnoj javnosti.
Beograd, 10. decembra 2013.
Na Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar, 562 pisca iz preko 80 zemalja, među kojima je i pet dobitnika Nobelove nagrade za književnost, uputili su zajednički apel međunarodnoj javnosti u odbranu građanskih prava i sloboda koji su ugroženi masovnim nadzorom koji preduzimaju vlade i korporacije. Među potpisnicima apela nalaze se dobitnici Nobelove nagrade za književnost: Orhan Pamuk, Džon M. Kuci, Elfride Jelinek, Ginter Gras i Tomas Transtremer, kao i neki od vodećih savremenih svetskih pisaca: David Grosman, Umberto Eko, Ijen Mekjuen, Don deLilo, Džon Ralston Sol, Amos Oz, Margaret Atvud, Peter Esterhazi, Danijel Kelman, Arundati Roj, Džonatan Litl, Ingo Šulce, Ričard Senet, Peter Sloterdajk, Kazuo Išiguro, Martin Ejmis, Laslo Krasnohorkai, Per Petešun, Viktor Jerofejev, Mihail Šiškin, Tom Stopard, Pol Oster, Džon Ešberi, Ben Okri. Među potpisnicima ovog apela je i David Albahari.
Arhipelag magazin donosi integralni tekst ovog apela međunarodnoj javnosti.
– U poslednjih nekoliko meseci obim masovnog nadzora komunikacija postao je opštepoznat. Sa samo nekoliko klikova mišom država može da pristupu vašem mobilnom aparatu, vašem e-mejlu, vašoj društvenoj mreži i vašim internet pretraživanjima.
Država može da prati vaše političke sklonosti i aktivnosti; u saradnji sa internet korporacijama, ona sakuplja i arhivira vaše podatke, i na taj način može da predvidi vašu potrošnju i ponašanje.
Osnovni stub demokratije jeste nepovredivost integriteta pojedinca. Ljudski integritet prevazilazi samo fizičko telo. U svom mišljenju i u svom ličnom okruženju, svi ljudi imaju pravo da ne budu praćeni i nadzirani.
Ovo osnovno ljudsko pravo je poništeno usled zloupotrebe tehnološkog razvoja od strane država i korporacija za potrebe masovnog nadzora.
Čovek pod nadzorom više nije slobodan; društvo pod nadzorom više nije demokratsko.
Da bismo sačuvali ma koju vrednost, naša demokratska prava moraju biti očuvana u virtuelnom kao i u realnom prostoru.
* Nadzor krši privatnost i ugrožava slobodu mišljenja i govora.
* Masovni nadzor tretira svakog građanina kao potencijalno osumnjičenog. Nadzor poništava jedno od istorijskih dostignuća, pretpostavku nevinosti.
* Nadzor čini pojedinca ogoljenim, dok države i korporacije deluju u tajnosti. Kao što smo videli, ova moć se sistemski zloupotrebljava.
* Nadzor je krađa. Privatni podatak nije javna svojina: on pripada samo nama. Kada se on koristi da bi se predvidelo naše ponašanje, tada nam je oteto nešto drugo: princip slobode koji je od suštinskog značaja za demokratsku slobodu.
Zahtevamo pravo da se za sve ljude, kao slobodne građane, utvrdi u kojoj meri se njihovi privatni podaci mogu legalno prikupljati, čuvati i obrađivati, i ko to sme da čini; kao i da dobiju informacije o tome gde se čuvaju njihovi podaci i kako se oni koriste; da imaju pravo na brisanje privatnih podataka ako su oni nezakonito prikupljeni i arhivirani.
Pozivamo sve države i korporacije da poštuju ova prava.
Pozivamo sve građane da ustanu i brane ova prava.
Pozivamo Ujedinjene nacije da priznaju ključni značaj zaštite građanskih prava u digitalnom dobu, kao i da oblikuju Međunarodni zakon o digitalnim pravima.
Pozivamo vlade da potpišu i poštuju tu konvenciju.
