Dragoljub Mićunović (Merdare, Toplica, 14. jul 1930-Beograd, 26. maj 2026), filozof, političar.
Kao osamnaestogodišnjak proveo je dvadeset meseci na Golom otoku.
Posle diplomiranja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, jedno vreme radio je kao profesor filozofije i psihologije u Kruševcu. Početkom šezdesetih postaje asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Katedri za filozofiju, gde će kasnije predavati istoriju socijalnih i političkih teorija na Odeljenju za filozofiju i sociologiju.
Jedan je od organizatora i vođa studentskih demonstracija u Beogradu 1968, zbog čega je hapšen i proganjan. Početkom 1975. godine, zajedno sa još osam profesora, udaljen je sa beogradskog Filozofskog fakulteta zbog “političke nepodobnosti”.
Narednih nekoliko godina proveo je u Nemačkoj, kao profesor na Univerzitetu u Konstancu, odakle se u zemlju vratio 1983. i u narednom periodu učestvovao u radu Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja.
Jedan je od trinaest intelektualaca koji su 1989. godine obnovili rad Demokratske stranke, za čijeg je prvog predsednika izabran u februaru 1990.
Kao aktivni učesnik političkih događaja, Mićunović je bio poslanik u Skupštini Srbije i u Skupštini SR Jugoslavije. Posle političkih promena u Srbiji 2000. godine Mićunović je izabran za predsednika Veća građana Skupštine SR Jugoslavije, da bi u februaru 2003. bio izabran za predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore.
Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je u januaru 2007, a potom i na izborima 2008. i 2012. godine.
Dragoljub Mićunović je držao predavanja na univerzitetima u Nemačkoj i SAD.
Objavio je pet knjiga i preko 100 naučnih radova.
