Anri Bošo (Malin, 1913), romansijer, esejista, dramski pisac, pesnik, psihonalitičar. Klasik belgijske književnosti. Jedan od najvažnijih savremenih frankofonih pisaca.
Studirao je prava i bavio se advokaturom u Briselu. Učestvovao je u Pokretu otpora u Ardenima tokom Drugog svetskog rata. Od 1945. do 1951. godine radio je u izdavaštvu u Parizu, kada počinje njegovo zanimanje za psihoanalizu. Godine 1951. se preseljava u Švajcarsku, gde otvara privatnu školu. Od 1975. radi u Parizu kao psihoterapeut za maloletnike i profesor psihoanalize na Univerzitetu Paris VII. Posebno se bavi odnosom umetnosti i psihoanalize, na osnovu sopstvenog iskustva.
Bio je prijatelj sa Alberom Kamijem, Andre Židom, Žakom Lakanom i Žakom Deridom.
Od 1990. godine član je Kraljevske akademije Belgije za književnost.
Najvažniji romani: Ubistvo (1966), Crni puk (1972), Edip na putu (1990), Diotima i lavovi (1991), Antigona (1997), Plavo dete (2004), Crni i beli (2005), Periferijski bulevar (2008), Pljusak (2010).
Najvažnije knjige poezije: Poezija 1950-1986. (1986), Sofokle na putu (1994), Ono što nije podeljeno (2006).
Najvažnije drame: Džingis Kan (1989), Prometej (1998), Svetlost Antigone (2009).
Anri Bošo je dobitnik najznačajnijih belgijskih nagrada za književnost: Trogodišnja nagrada za roman (dvostruki dobitnik), Nagrada „Viktor-Rosel“, Nagrada Latinske zajednice romanske književnosti, Nagrada „Frans-Helens“, Nagrada Udruženja belgijskih pisaca, Nagrada „Antigona“, Trogodišnja nagrada grada Turnea.
Za roman Periferijski bulevar dobio je Nagradu „Livre Inter” za 2008. godinu koju dodeljuje žiri čitalaca – po jedan izabran iz svakog departmana u Francuskoj.
U izdanju Arhipelaga objavljen je roman Anrija Bošoa Periferijski bulevar (2010).
