Titos Patrikios – Pesma
Poezija te nađe I
Titos Patrikios
Tu gde se pitaš o stvarima koje vidiš prvi put.
Beograd, 27. juna 2026.
Tu gde se pitaš o stvarima koje vidiš prvi put
o stvarima koje su hiljadu puta izgovorene i koje su već prošle
o stvarima koje iznenađuju čak i ako se dešavaju svaki dan
jer stvari za koje si rekao da se nikada neće desiti
sada se dešavaju pred tvojim očima
o stvarima koje se ponavljaju s minimalnim varijacijama
o stvarima koje se prodaju čim steknu odgovarajuću cenu
o stvarima koje su istrulele tokom vremena
ili su od početka bile trule a ti to nisi video
tu gde se pitaš o stvarima koje si mogao da uradiš
o ozbiljnim ili glupim stvarima zbog kojih si rizikovao svoj život
o važnim stvarima koje si kasnije razumeo
o stvarima kojih si se plašio i izbegavao si da ih prihvatiš
o stvarima koje si planirao i nisu ti uspele
o stvarima koje su drugi osmislili i koje su ispale drugačije
o stvarima koje su ti se desile a da ih nisi očekivao
o stvarima o kojima si samo sanjao
i jednom, jednom u hiljadu puta, ostvarile su se…
Poezija te nađe tačno tu.
Poezija te nađe, Kihli, 2012.
(Pesme II, 1959-2017, Kihli, 2018)
Prevod s grčkog: Simoni Marija Golubović
O pesniku:
Titos Patrikios (1928), veliki grčki pesnik.
Čovek velikog i bogatog životnog iskustva, Patrikios je poeziju ispunjavao kako vlastitim iskustvom, tako i iskustvom svoje epohe.
Titos Patrikios je rođen u Atini 1928. Studirao je pravo na Atinskom univerzitetu, a kasnije sociologiju i filozofiju u Parizu.
U vreme nemačke okupacije, bio je u grčkom Pokretu otpora.
Osamdesetih godina primio je priznanje za učešće u Pokretu otpora, ali je odbio da primi i penziju za borbu za slobodu svoje zemlje.
Za vreme vojne diktature posle Grčkog građanskog rata bio je „raseljen“ unutar granica svoje zemlje (u logorima na ostrvu Makronisos i ostrvu Aj-Stratis). Kasnije je bio prognan u Pariz i Rim (1959-1964; 1967-1975).
Progonjen i slavljen, postao je jedan od najvećih grčkih pesnika druge polovine XX veka.
Dobio je grčku Nacionalnu nagradu Grčkeza književnost 1994. godine.
„Bio sam vrlo angažovan svedok vremena, ali samo u jednom periodu. Pre je to bio kritički stav prema politici, jer angažman, mada pozitivan, podrazumeva da budete poslušnik, potčinjavate se hijerarhiji, pravilima i vođi. Želeo sam da služim demokratiji, a ne vođama koji uvek podrazumevaju i težnju za nečim božanskim, večnim. Svi diktatori žele vlast čak i posle smrti“, rekao je Titos Patrikios boraveći u Beogradu 2011. godine na Kongresu Međunarodnog PEN.
