Dragana Miljević – Kritika
O bezrazložnom nasilju
Dragana Miljević
Srđan V. Tešin, Gori gori gori (Arhipelag, edicija „Zlatno runo“, Beograd, 2017)
Beograd, 12. avgusta 2017.
Roman Gori gori gori zasigurno je jedan od najaktuelnijih naslova ove sezone. Među brojnim reakcijama jedinstven je utisak da je u pitanju roman koji, jednostavno, ne pušta pažnju čitaoca. Tajnu kombinaciju, kako izgleda, čine filmična naracija, sofisticiran humor, brza smena prizora i maestralna karakterizacija čak i sporednih likova (i najmanja pojava nezaboravne medicinske sestre izmamiće vam osmeh na lice). Izrazito eksperimentalna forma romana je posebna priča, naročito ako se zna da se savremeni pisci narado upuštaju eksperiment – to je težak teren. U ovoj knjizi, međutim, autor na virtuozan način uspeva da uklopi tako raznorodne oblike, književne i neknjiževne, kao što su crna hronika, test ličnosti, anketa, sanovnik, letak, spiskovi, erotske priče, filozofski dijalog, dramski tekst, poezija, logički zadaci, imejl poruke (i druge!), toliko čvrsto ih povezujući da utisak celine ostaje u potpunosti očuvan. Da li je moguće da ta vratolomija funkcioniše? Još kako!
Priča je sledeća – glavni junak usled povrede glave u podmetnutom požaru gubi pamćenje. Kako ćemo kasnije saznati, on je antropolog, povučen i miran osobenjak, ali potpuni životni autsajder. Jedini prijatelji koje ima su potporučnik i harmonikaš, koje upoznaje u bolnici. On je donekle žrtva okolnosti, ali, da parafraziramo, i sopstvenog kukavičluka ili samosažaljenja, zbog kojih ništa ne preduzima da mu bude bolje. Dok se leči od zadobijenih povreda, jedina veza sa prošlošću mu je misteriozni tablet na kome se nalazi samo neobična prepiska sa ženom koja odbija da mu bilo šta otkrije o sebi ili o njemu. On postepeno izgrađuje sliku o svetu koji ga okružuje, ali isključivo indirektnim putem – kroz fragmente stvarnosti koji dospevaju do njega putem novina, internet portala, preko priče sagovornika. Istovremeno, svim mogućim načinima (hipnozom, analizom snova, testovima ličnosti itd.) grozničavo pokušava da sazna ko je i, još značajnije, kakav je, otvoreno strepeći od toga šta bi mogao otkriti. Šta ako otkrije o sebi nešto što će ga užasnuti?
Jedna od ključnih tema koje roman razmatra je suština i poreklo zla koje se ispoljava kroz nasilje, odnosno, njegova psihološka, filozofska i metafizička osnova. Nasilje se u romanu javlja u nekoliko vidova – kao bezrazložno, bespotrebno nasilje u kome čovek (i čovek jedino!) nalazi uživanje (kroz lik advokata). Zatim, kroz temu urbanog terorizma razmatra se mogućnost opravdanosti vršenja nasilja u ime viših ideja. Ovde se, takođe, problematizuje odnos ideje i idealizma. Ideju (ili fiks-ideju) može da ima svako; idealizam je već druga stvar. Da li je u slučaju Vegan ratnika plemenita ideja samo psihološko opravdanje za nasilje iz zadovoljstva? Najzad, nasilje se javlja i kao vid pobune – metafizičke, nesvesne (i upravo zato iskrene), intuitivne pobune čoveka protiv takvog sveta u kome njegova egzistencija ne znači ništa.
Izvor: Plastelin
