Završen 5. Beogradski festival evropske književnosti

Beograd, 23. juna 2016. – Projekcijom filma Fransoa Žirara Svila, koji je nastao prema čuvenom istoimenom romanu italijanskog pisca Alesandra Barika i koji se prvi put prikazuje pred publikom u Srbiji, sinoć je završen 5. Beogradski festival evropske književnosti koji organizuje Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda. Zamišljen kao nedelja vrhunske književnosti, 5. Beogradski festival evropske književnosti odvijao se pod motom: „Najbolje od svega. Najbolje za sve.“
U prethodna četiri dana, od 21. do 24. juna, tokom ove nedelje vrhunske književnosti publika je mogla da prati niz celovečernjih multimedijalnih književnih programa: sedam čitanja poznatih svetskih i domaćih pisaca, četiri projekcije filmova, provokativni panel o savremenoj kulturi Nastanak tabloidnog čoveka, kao i izložbu Ivane Ristić S jeseni, kada počnu vetrovi, po motivima priča Danila Kiša iz knjige Rani jadi.

Glavna književna zvezda 5. Beogradskog festivala evropske književnosti bio je veliki izraelski i svetski pisac David Grosman, autor slavnih romana Vidi pod: Ljubav, Do kraja zemlje i Izvan vremena objavljenih na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga i u prevodu Davida Albaharija. Grosmanovo gostovanje na Festivalu bio je veliki književni i javni događaj. Tokom boravka u Beogradu Grosman je dao desetine intervjua, čitaoci su ga prepoznavali na ulici i u restoranima tražeći od njega da im potpiše primerke svojih knjiga. U prepunoj bisokopskoj dvorani Doma omladine Beograda, pri čemu je još nekoliko desetina ljudi strpljivo stajalo, Grosman je, i sam dirnut interesovanjem i pažnjom srpskih čitalaca, dugo i iscrpno odgovarao na pitanja, da bi na kraju bio ispraćen ovacijama publike kakve se sve ređe susreću i u pozorištu.
– Otkako sam pre osam godina prvi put bio u Beogradu, na poziv mog izdavača Arhipelaga, prepoznao sam posebnu naklonost srpskih čitalaca. Radujem se zbog toga, očito je da su ih dirnule moje knjige. Sa mojim izdavačem Gojkom Božovićem postao sam u međuvremenu prijatelj, a na podršku čitalaca u Srbiji uveliko sam se navikao. Piscu je to uvek dragoceno. Ja sam mnogo naučio od mojih knjiga, knjige koje pišemo mogu dosta toga da nas nauče, ako su velikodušne prema nama. Ali sam mnogo naučio i od mojih čitalaca, u slučajnim susretima ili u razgovorima na ovako uzbudljivim književnim festivalima kao što je Beogradski festival evropske književnosti. Književnost doživljavam kao najbolji način da razumemo stvarnost. Da znam bolji način za razumevanje i preispitivanje, možda bih pokušao s njim. Književnost nam pokazuje punoću života, a u teškim ličnim prilikama i u dramatičnim okolnostima to se utoliko više pokazuje. I bol i patnja, i gubitak i udes, sve to dobija mesto u priči. Književnost nam pokazuje da je moguća ljubav posle istorije, i da je moguć život posle najtežih ličnih gubitaka. I sam sam to osetio. Mislim da ne bih mogao da proživim sav svoj lični bol da nisam pisao knjige. Knjige su mi pokazale put, one su na jedan čudesan način oživljavale minulo vreme i činile da oni kojih više nema budu i dalje tu – rekao je David Grosman.
Pored Davida Grosman, u programima 5. Beogradskog festivala evropske književnosti učestvovali su Zoran Ferić, Kristijan Eker, Rej Robertson, Barbi Marković, Milisav Savić i Duško Novaković, sociološkinja Ivana Spasić, filozofi Ivan Milenković i Dejan Aničić, pisac i kolumnista Teofil Pančić.

Veliko interesovanje publike izazvala je živa rasprava na panelu Nastanak tabloidnog čoveka. Ivana Spasić, Ivan Milenković i Teofil Pančić su u razgovoru s moderatorkom Marijom Nenezić raspravljali o uzrocima marginalizacije kulture i oblikovanja figure tabloidnog čoveka kao jedne od ključnih figura savremenog društva. Naglašavajući da je tabloidizacija globalni proces, učesnici panela su ukazali i na specifičnosti tabloidizacije u našoj zemlji.
Retrospektiva Književnost na filmu predstavila je četiri filma nastala po delima savremene književnosti: Rudarska opera Olega Novkovića (prema scenariju Milene Marković), Svila Fransoe Žirara (prema istoimenom romanu Alesandra Barika), 38 svedoka Lukasa Belvoe (prema istoimenom romanu Didijea Dekoena) i On je opet tu Davida Vnenta (prema istoimenom romanu Timura Vermesa).

Razvijajući se iz godine u godinu, Beogradski festival evropske književnosti je u petoj godini svog postojanja pokazao da je stekao veliki odjek i poverenje posetilaca, kao i da su čitaoci u njemu prepoznali tačku susreta, odličnu preporuki za istinske književne vrednosti i inovativan model promocije čitanja i vrhunske literature. Bilo je ovo najuspešnije izdanje Festivala, kako po odjeku u javnosti, tako i po posećenosti programa. Beogradski festival evropske književnosti jedan je od najposećenijih književnih događaja u Srbiji. Njegova publika je vrlo raznovrsna u generacijskom pogledu, jer je ciljna grupa mnogo šira od uobičajene publike književnih događaja.
Na 5. Beogradskom festivalu evropske književnosti već treću godinu gostovao je Literatur Cafe Goethe-Instituta Beograd, a Festival je ostvario odličnu saradnju i sa Italijanskim institutom za kulturu i Francuskim institutom za kulturu, Austrijskim kulturnim forumom i Kanadskim savetom za umetnost.
Organizatori Beogradskog festivala evropske književnosti najavili su uzbudljiva književna iznenađenja i za naredni festival koji će se održati od 27. do 30. juna 2017. godine.