Knjiga Sebastijana Konrada u izdanju Arhipelaga: Šta je globalna istorija?

Beograd, 12. aprila 2022. – Knjiga Sebastijana Konrada Šta je globalna istorija? nedavno je objavljena u izdanju Arhipelaga u istoriografskoj ediciji Vreme i priča u prevodu Bojane Gajski i Dragane Miljević.
Konradova knjiga je naučni bestseler objavljen na mnogim jezicima i jedna od najuticajnijih knjiga o pitanjima savremene istoriografije.
Knjiga Šta je globalna istorija? pruža odgovor na pitanje šta je globalna istorija i na koji način se pojedinačni istorijski tokovi uklapaju u okvire i tokove globalne istorije. Globalna istorija nije ni istorija globalizacije, ni istorija cele planete.
Konrad na zanimljiv način pokazuje kako je, na jednoj strani, moguće pitanja nacionalne istorije sagledati iz globalne perspektive i kako je, na drugoj strani, globalna pitanja moguće sagledati iz ugla nacionalne istorije. Konrad prikazuje zašto nam je potrebna globalna istorija, ali i koji su njeni izazovi i ograničenja.
Ova podsticajna, zanimljiva i provokativna knjiga vrhunskog savremenog istoričara kreće se u rasponu od kratke istorije globalnog razmišljanja, preko globalne istorije kao posebnog pristupa i uloge koncepata globalne istoriuje u stvaranju celovite slike sveta, do pitanja kome je namenjena globalna istorija i da li postoji politika globalne istorije.
– Najveća vrednost ove knjige leži u tome što je Кonrad pedantni samokritičar. U predstavljanju globalne istorije, njenih principa i metodologije, on neće propustiti da navede i opasnosti i mane pojedinih aspekata novih pristupa. On tako ukazuje na to da globalna istorija nosi i opasnost fetišizacije razmene, tj. da otkrivanje transfera i kontakata postaje samo sebi cilj. Кonrad ističe i da kao što nacionalizam ume da zloupotrebi nacionalnu istoriju, tako i globalizacija može da iskoristi globalnu istoriju. Međutim, Кonrad ne ostaje na nivou apstraktnog, njegove misli nisu skrivene i čitalac nikada nije u dilemi šta autor misli. Кonrad neće propustiti da primeti i „nejednaku institucionalnu geografiju globalne istorije“. Nisu sve naučne zajednice jednako u stanju da svojim pregaocima ponude sredstva da se u takve poduhvate upuste. Upravo je ovo pravo mesto da se zapitamo: u čemu je potencijalni značaj globalne istorije za srpsku istoriografiju? Кonradova knjiga je značajna za srpsku naučnu zajednicu iz dva razloga. Кonrad daje putokaze za promišljanje „starih“ i poznatih tema iz srpske istorije na nove načine, ali i za otvaranje novih istraživačkih polja. Кonrad tu može biti višestruko od koristi – kaže dr Miloš Vojinović, pisac pogovora za srpsko izdanje knjige Sebastijana Konrada.
Sebastijan Кonrad (1966) je nemački istoričar i profesor istorije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, gde je šef Кatedre za modernu istoriju. Кonrad je jedan od direktora Foruma za transregionalne studije u Berlinu- Naučna interesovanja Sebastijana Кonrada u osnovi su u znaku transnacionalnog i globalnog pristupa. Konradov naučni opus obuhvata radove iz oblasti moderne istorije Japana i zapadne Evrope, kolonijalizma i postkolonijalizma, nacionalizma i dekolonijalizacije, pitanja sećanja, istorije istoriografije, intelektualne istorije, pogotovu 19. veka, društvene i kulturne transformacije u globalizovanom svetu, procesa globalne integracije. Najvažnije knjige: Potraga za poraženom nacijom: pisanje istorije u Nemačkoj i Japanu u američkom veku (1999), Globalizacija i nacija u carskoj Nemačkoj (2006), Nemački kolonijalizam: Kratka istorija (2012), Globalna istorija: uvod (2013), Šta je globalna istorija? (2016). Živi u Berlinu.