Kapitalna knjiga o Prvom svetskom ratu i Evropi u…

Beograd, 23. juna 2013. – U susret 100 godina od Prvog svetskog rata Arhipelag predstavlja čitaocima veliku temu moderne evropske istoriografije, knjigu Rat u miru. Paravojno nasilje u Evropi posle Prvog svetskog rata 1918-1923.
Dvanaest evropskih istoričara u knjizi Rat u miru. Paravojno nasilje u Evropi posle Prvog svetskog rata 1918-1923. govore o događajima i procesima koji su izmenili karakter evropske istorije, društva i svakodnevice u XX veku.
Govoreći o Prvom svetskom ratu, njegovim uzrocima i tektonskim posledicama koje je izazvao u modernom evropskom društvu, knjiga Rat u miru je izuzetno uzbudljivo svedočanstvo o paravojnom nasilju koje je u prvim godinama posle Velikog rata zahvatilo Evropu od Skandinavije i Irske, preko Francuske i Italije, do Turske, od Baltika do Balkana, od Rusije i Ukrajine do Mađarske i Austrije.
Knjiga Rat u miru je prvo sveobuhvatno istraživanje u evropskoj istoriografiji o talasu paravojnog nasilja u Evropi u deceniji posle Prvog svetskog rata. Istražujući posledice Velikog rata na oblikovanje stvarnosti moderne Evrope, poznati evropski istoričari odgovaraju na ključno pitanje ove kapitalne knjige moderne evropske istoriografije: Zašto kraj Prvog svetskog rata nije Evropi odmah doneo mir?
Revolucije, kontrarevolucije, etnički sukobi, pogromi, ratovi za nezavisnost, građanski ratovi, nasilje i sukobi obeležili su prve godine posle Velikog rata i promenili politički pejsaž Evrope.
Čitavo jedno poglavlje u knjizi Rat u miru posvećeno je Srbiji i Jugoslaviji u prvoj deceniji posle Prvog svetskog rata. Autor ovog poglavlja je poznati bitanski istoričar Džon Pol Njumenm pisac monografije o jugoslovenskim ratnim veteranima i njihovom uticaju na državu i društvo međuratne Jugoslavije. Ispitujući srpski i jugoslovenski „rat u miru“, Njumen ovo pitanje vidi kao „zaokruživanje Velikog rat“, zbog čega posebnu pažnju posvećuje poreklu i nasleđu paravojnog nasleđa na Balkanu.
Knjiga Rat u miru objavljena je na engleskom jeziku polovinom decembra 2012. godine. Od tada je, pored upravo objavljenog srpskog izdanja u Arhipelagu, objavljena u Nemačkoj, Italiji, Rusiji, Finskoj, Litvaniji, Ukrajini, Bugarskoj i Mađarskoj, a u toku su prevodi na još nekoliko evropskih jezika.

Leto sa Arhipelagom: Čitanje je priča za svako leto

Beograd, 28. juna 2026. – Leto je već počelo, a sada počinje i specijalna akcija  Leto sa Arhipelagom: Čitanje je priča za svako leto . Putujemo, ili se spremamo za putovanja, ili razmišljamo o putovanjima, ili ostajemo da provedemo leto u svom mestu. Neka pitanja su otvorena. Neke knjige nisu pročitane. Neke okolnosti nisu naklonjene. Neka mora su daleko. Vremena su uzbudljiva i svaki dan je drugačiji. Ali jedan arhipelag je, ipak, ostao blizu vas. Gde god da ste, ovo leto možete provesti sa  Arhipelagom .  Čitanje je priča za svako leto . I za celo leto. Akcija počinje u poned

Pročitajte vest

Razgovor o romanu Milisava Savića „Čitajući Homera, poslednji put“ u Parobrodu

Beograd, 14. juna 2026. – Razgovor o novom romanu Milisava Savića Čitajući Homera, poslednji put , koji je nedavno objavljen u izdanju Arhipelaga , održaće se u Parobrodu 16. juna s početkom u 19 časova. Pored Milisava Savića, u razgovoru učestvuju i profesorka dr Ana Stišović Milovanović i Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga . Moderatorka je Katarina Lazić, urednica književnih programa u Parobrodu. U novom romanu Milisava Savića Čitajući Homera, poslednji put ostareli profesor, razočaran u životu, ljubavi i politici, povlači se iz grada, rešen da svet ostavi iza sebe. Ali sticaj okolnost

Pročitajte vest

Završno veče 15. Beogradskog festivala evropske književnosti: Dante i istorija jedne recepcije

Beograd, 4. juna 2026. – Završno veče 15. Beogradskog festivala evropske književnosti posvećeno je Danteu i istorija jedne recepcije. Neposredan povod za ovaj panel jesu novi prevod Novog života na srpski jezik, prvi prevod Gozbe na srpski jezik, kao i prevod ciklusa pesama povezanih s Novim životom , ali koje pesnik nije uključio u tu knjigu. O Danteu i njegovim spisima govoriće Snežana Milinković, prevoditeljka koja je i kritički komentarisala i priredila ovo kapitalno izdanje Dantea na srpskom jeziku, i Nataša Gavrilović. Završni program Beogradskog festivala evropske književnosti počinje u

Pročitajte vest