Florijan Biber u Beogradu: Razgovor o knjizi „Piromani na Balkanu“ u Evropskoj kući
Beograd, 16. septembra 2026. – Srpsko izdanje nove knjige politikologa Florijana Bibera Piromani na Balkanu biće predstavljeno u razgovoru sa autorom koji će se održati u četvrtak 17. septembra s početkom u 17 časova u Evropskoj kući u Beogradu (ugao Knez Mihailove i Zmaj Jovine ulice).
Knjiga Florijana Bibera Piromani na Balkanu objavljena je upravo u izdanju Arhipelaga u ediciji Kapital, u prevodu Maje Matić. S Florijanom Biberom razgovaraće Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.
Ključna tema knjige Piromani na Balkanu, čije je nemačko izdanje izazvalo veliku pažnju čitalaca i srpske kritike, jeste kako diktature ostvaruju uticaj u Evropi. Polazeći od toga kako se Balkan pojavljivao u interesovanju velikih sila u modernoj istoriji, Florijan Biber dolazi do pitanja zašto je Balkan danas zanimljiv velikim silama. Prateći balkansku istoriju, društvo i politiku od osmanskih, preko jugoslovenskih vremena, Biber se usredsređuje na savremenu Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Albaniju.
Dok čitava jedna generacija na Balkanu iščekuje evropsku budućnost, neki globalni akteri sarađuju s balkanskim autokratama. Knjiga Florijana Bibera prikazuje kako su velike i srednje sile aktivne na Balkanu i kakve su posledice po čitav region i Evropu. Neuspeh Evropske unije da ponudi jasan proces proširenja bio je ključan da se u balkanske prilike umešaju akteri kakvi su SAD ili Nemačka, Kina ili Rusija, Turska ili Ujedinjeni Arapski Emirati.
Pokazujući kako su sve vlade na Balkanu koristile strateški rastuće globalne i regionalne sile, Biber pokazuje i kako je ta saradnja u osnovi bila usmerena protiv demokratije, ekonomskog razvoja i dugoročnih interesa balkanskih društava.
Knjiga Florijana Bibera Piromani na Balkanu pruža istraživačke i provokativne odgovore na pitanja da li je uspon nove geopolitičke ere smanjio manevarski prostor za manje zemlje da li nastupa smena epoha na Balkanu.
– Transformacija međunarodnog sistema od saradnje do sve veće konkurencije pre dve decenije postala je vidljiva na Balkanu pre nego što je bila primetna drugde u Evropi. Kada sam pisao knjigu na nemačkom, moj cilj je bio da objasnim kako su velike i srednje sile aktivne na Balkanu i kakve su posledice po region i EU. Cilj je bio da se ospore uobičajene zablude. Prvo, Balkan je neminovno bure baruta u kome se globalne sile sučeljavaju jedna s drugom. Iako se to dogodilo pre jednog veka, u decenijama koje su prethodile Prvom svetskom ratu u tome nema ničeg neminovnog. Umesto toga, to je izraz regiona koji danas nije u potpunosti integrisan u Evropsku uniju, što je otvorilo vrata ovoj situaciji. Stoga je neuspeh EU da ponudi jasan proces proširenja koji deluje otvoreno bio ključan. Drugo, globalne sile se često razumeju kroz njihov maligni uticaj, dezinformacije i ekonomsku zavisnost. Međutim, tvrdim da su lokalne elite te koje pozivaju ove globalne igrače. Da, one su se uključile u kampanje dezinformisanja, a lokalne elite žele da profitiraju od ovih veza, bilo sticanjem legitimiteta, moći ili novca. Mnoge od ovih veza su neprozirne i olakšavaju korišćenje resursa za ličnu dobit ili moć. Stoga je uspon globalnih sila pojačao autoritarne tendencije. Ponekad se to može zasnivati na svesnoj saradnji autokrata, kao što tvrdi En Eplbaum u svojoj knjizi Autokratija doo. To se može desiti i zato što su autokrate sigurnije u poslovanju s drugim autokratama. U svakom slučaju, rastući uticaj globalnih autokratskih aktera ima negativne efekte na demokratiju na Balkanu i drugde – kaže Florijan Biber u predgovoru srpskom izdanju povećenom „za hrabre studente i građane Srbije koji su stajali u tišini, protestovali, marširali i vozili bicikle kako bi se borili za vladavinu prava“.
Florijan Biber je profesor istorije i politike jugoistočne Evrope i direktor Škole za interdisciplinarne transnacionalne studije u Gracu na Univerzitetu u Gracu, Austrija. Između 2019. i 2023. godine predavao je na katedri „Žan Mone“. Koordinator je Savetodavne grupe za politiku Balkan u Evropi (BiEPAG). Gostujući je profesor na Koledžu Evrope u Tirani i predsednik Udruženja za proučavanje nacionalnosti (ASN). Studirao je političke nauke i istoriju na Triniti koledžu (SAD), Univerzitetu u Beču i Centralnoevropskom univerzitetu (Budimpešta). Radio je za Evropski centar za pitanja manjina, predavao je na Univerzitetu Kent i na CEU, kao i na univerzitetima u Beogradu, Sarajevu i Bolonji. Bio je gostujući saradnik na Slobodnom univerzitetu u Briselu, Londonskoj školi ekonomije i Univerzitetu u Njujorku, a predavao je i na katedri „Luiđi Einaudi“ na Univerzitetu Kornel. Novije knjige Florijana Bibera su Rasprava o nacionalizmu (2026), Hvar u modernom dobu. Identitet i promene u jugoistočnoj Evropi (2026) i Uspon autoritarizma na Zapadnom Balkanu (2020), koja je pre nekoliko godina objavljena na srpskom jeziku u izdanju Biblioteke XX vek.
