Završen 2. Beogradski festival evropske književnosti

Beograd, 29. juna 2013. – Drugi Beogradski festival evropske književnosti završen je sinoć uzbudljivim razgovorom sa Igorom Štiksom, piscem romana Elijahova stolica, stihovima Živorada Nedeljkovića, ovogodišnjeg dobitnika Nagrade „Vasko Popa“ za najbolju knjigu pesama godine, kao i projekcijom francuskog filma Ljubavnici kafea Flor. Završno veče bilo je jedan od najposećenijih dana Beogradski festival evropske književnosti.
Igor Štiks, čiji je roman Elijahova stolica preveden na šest evropskih jezika i pretočen u višestruko nagrađivanu pozorišnu predstavu, gostovao je u okviru programa Na sceni. Na početku zanimljivog razgovora s publikom Štiks je pročitao svoje provokativno „Pismo Evropi“. Osim kao pisac, Štiks je poznat i kao esejista i politički teoretičar koji je poslednjih meseci napisao nekoliko izuzetno podsticajnih i angažovanih tekstova o novoj dinamici svetske političke scene u rasponu od arapskog do turskog i brazilskog proleća.
Govoreći o tome šta u Evropi voli a šta ne voli, Štiks je rekao:
– Volim vjerovati da baš u Evropi možemo napraviti promjenu, za nas i za svijet. Volim misliti da prostor Evrope doista nema granica, što je cilj koji još nismo dosegli. Volim to što Evropu najjače osjećamo na njenim ivicama koje već gledaju prema drugim kontinentima, u Istanbulu, Petrogradu, Edinburgu, Siciliji, Kordobi. A šta ne volim? Ne volim arogantnost i neosjetljivost za bijedu, unutar i izvan nje. Ne volim izmišljene ose Sjever – Jug, Zapad – Istok, pretvaranje geografskih parametara u nešto sudbinsko. Ne volim proizvodnju vidljivih i nevidljivih zidova na rubovima i unutar same Evrope. Pravo je pitanje da li mi ulazimo u Evropsku uniju ili u periferiju Evropske unije. Potreban nam je kritički dijalog, samo on može stvoriti ideje bez kojih se ne može razrešiti postojeća situacija.
Pred prepunom dvoranom Štiks je u zanimljivom razgovoru, koji je publika više puta prekidala aplauzom, govorio o tome zašto je nezadovoljstvo postalo jedina zajednička ideja tako različitih ljudi u savremenom svetu, o pravu na pobunu, o tome šta je danas subverzivno, kao i o tome kako književnost može da kritički preispituje stvarnost.
Živorad Nedeljković je jedan od vodećih savremenih srpskih pesnika i dobitnik gotovo svih važnijih književnih nagrada, a prošle godine je učestvovao na najznačajnijem evropskom festivalu poezije u francuskom gradu Setu.
Završni program 2. Beogradskog festivala evropske književnosti pripao je filmu. U okviru festivalskog programa Književnost na filmu prikazan je film Ljubavnici kafea Flor Ilana Durana Koena (film o Žan-Pol Sartru i Simon de Bovoar) koji je privukao veliko interesovanje publike poslednjih dana.
Beogradski festival evropske književnosti počeo je 25. juna i privukao je veliko interesovanje javnosti. Publici, koje na ovom festivalu ima mnogo više nego što je to uobičajeno na književnim događajima u Beogradu i Srbiji, posebno se dopao multimedijalni koncept festivala u kome su se razgovori s piscima smenjivali sa filmovima, video prezentacijama književnih tekstova, izložbom, a ove godine i muzikom. Otuda su živost, raznovrsnost i dinamika obeležili ovaj književni festival predstavljajući ga kao modernu i inovativnu tačku promocije vrhunske savremene književnosti. Centralna tema ovogodišnjeg festivala i okosnica svih književnih razgovora bilo je pitanje tranzicijskih, prelaznih, graničnih vremena u kojima jedne vrednosti nestaju dok druge još nisu nastale ili se pokazuju kao nedovoljne zamene. Učesnici festivala govorili su o tim neizvesnim i turbulentnim vremenima kao o prvorazrednom izazovu svoje književnosti i o priči kao načinu da se razume uzavreli savremeni svet.
U književnim programima 2. Beogradskog festivala evropske književnosti nastupili su Mihajlo Pantić, Muharem Bazdulj, Duško Novaković, Srđan V. Tešin, Goce Smilevski, Živorad Nedeljković i Igor Štiks. Specijalni gost festivala bio je bend Profesor Salmo i prijatelji čiji je nastup na književnoj večeri Mihajla Pantića izazvao oduševljenje publike.
Publika je tokom festivala mogla da vidi filmove Hadersfild Ivana Živkovića (prema istoimenoj drami Uglješe Šajtinca), Petrovgradska prašina Ilije Torbice (prema romanu Vojislava Despotova Petrovgradska prašina) i Ljubavnici kafea Flor Ilana Durana Koena.
Programi 2. Beogradskog festivala evropske književnosti održavali su u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Svakog dana publika je mogla da prati po dva čitanja i razgovora s piscima, dok je festivalski dan zaokruživan besplatnom projekcijom filmova nastalih po savremenoj književnosti.
Uporedo s drugim programima 2. Beogradskog festivala evropske književnosti u glavnom holu Doma omladine predstavljena je i izložba posvećena Zbignjevu Herbertu, jednom od najvećih evropskih pesnika XX veka. Tokom ove izložbe, koja traje do 3. juna, posetioci mogu da vide crteže, rukopise i fotografije ovog modernog klasika evropske književnosti.
Organizator Beogradskog festivala evropske književnosti je Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda.