Srđan V. Tešin – kolumna

Pandemija nebrige za kulturu

Srđan V. Tešin

Umetnici u Srbiji žive u karantinu toliko dugo, da su svi odreda postali šampioni izdržljivosti kojima treba dodeliti ordene za hrabrost i upornost.

Kikinda, 1. maja 2020.

Pandemija je za ovih mesec dana pokazala, s jedne strane, da u Srbiji postoji nasušna potreba za umetnošći, pa otud toliko interesovanje za raznoraznu onlajn kulturnu ponudu, ali je, s druge strane, pokazala zastrašujuću institucionalnu nemoć da se umetnicima pomogne na odgovarajući način.
Iz ugla pisca i urednika, mogu samo da se nerviram zbog činjenice da u našoj zemlji ne postoji državna stipendija za književnike, ne postoji ni konkurs za podršku piscima tokom rada na rukopisu knjige, niti postoji primisao ideje o osnivanju javne agencije za knjigu čiji bi smisao i bio da se stara o književnoj branši, niti je pokrenuta inicijativa o isplati nadoknade autorima čije se knjige nalaze u bibliotečkim fondovima i to na osnovu iznajmljivanja njihovih knjiga. Postoji toliko kreativnih mogućnosti da se pomogne piscima, prevodiocima, izdavačima ili knjižarima, samo kada bi neko iskreno želeo time da se bavi u Ministarstvu kulture.
Da je stvar urgentna, govori i podatak koji su izneli srpski izdavači o krahu tržišta knjiga u vreme pandemije. Iskreno, očekivao sam da će Ministarstvo kulture, samoinicijativno, doneti odluku da duplira novac za obavezan otkup knjiga za biblioteke u Srbiji. Bio bi to čin solidarnosti sa onima koji žive od pisane reči. Ali, sudeći po onome što zagovara Ministarstvo u svojoj strategiji razvoja kulture: samo mrtav pisac je dobar pisac.
Dovoljno je da ovlaš pregledate sajt Ministarstva kulture pa da shvatite da je kultura neželjeno, nikom potrebno, trinaesto prase srpskog društva!
Samo naivni misle da je Uredbom Vlade slučajno zanemarena ekonomska pomoć samostalnim umetnicima i radnicima u kulturi. Ovde se već veoma dugo, a sada i sistematski, radi na potčinjavanju kulture dnevnopolitičkim potrebama. Iz sfere umetnosti dolazi najviše kritičara aktuelne vlasti. Pojedine pisce, glumce, reditelje, karikaturiste, muzičare, arhitekte… vlast je i prepoznala kao najveću opasnost po sebe. I ja verujem da vlast, baš takva kakva je po svom karakteru, nema nameru da tetoši svoje oponente.
Pa, pogledajte samo sastave komisija i rezultate konkursa za podršku umetničkoj delatnosti na svim nivoima ili prebrojte sve one institucije kulture u v.d. stanju i sve će vam biti jasno.
Umetnici u Srbiji žive u karantinu toliko dugo, da su svi odreda postali šampioni izdržljivosti kojima treba dodeliti ordene za hrabrost i upornost.
Uredbom Vlade je rečeno da umetnici u Srbiji nisu vredni ni pišljiva boba, a kamoli socijalne pomoći.

Autor je romansijer, pripovedač i esejista čiji su romani Kuvarove kletve i druge gadosti, Gori gori gori i Moje, kao i knjiga priča Priče s Marsa objavljeni u izdanju Arhipelaga.