Srđan V. Tešin – Esej
Priče za odbranu i poslednje dane književnosti
Srđan V. Tešin
Kako je nastala antologija Bunker? Subverzivnost je objedinjujuća forma za sve stvaralačke postupke i različite temperamente koje ovaj izbor nudi čitaocima.
Trideset i tri priče koje se nalaze pred čitaocima u tematskoj antologiji Bunker predstavljaju raznoliki izbor priča objavljivanih u časopisu za odbranu i poslednje dane književnosti i kulture Severni bunker od 1999. do 2012. godine. Može se reći da ono što na jednom mestu drži ove priče jeste njihova subverzivnost. Pod literarnom subverzivnošću podrazumevam preispitivanje, pa čak i podrivanje književnih konvencija, važećih književnih vrednosti i postojećeg stanja (i to ne samo u književnosti već i šire – u društvu), ali iznutra: iz teksta. I to je ta objedinjujuća forma za sve stvaralačke postupke i različite temperamente koje ovaj izbor nudi čitaocima, iako se kod jednih rečena subverzivnost prikazuje latentno, a kod drugih eksplicitno i to najpre u poetičkim postupcima, političkoj nekorektnosti, ironiji ili, recimo, u jeziku i stilu koji ruše ustaljen model okoštalih književnih praksi. Ili kako je to onomad primetila Vladislava Gordić Petković: „Severni bunker promoviše nove književne i kritičke glasove, otvara prostor istraživanju pitanja smene literarnih generacija, ženske tradicije, marginalnih poetika, sve to na vedar i nepretenciozan, a ipak subverzivan način.“ Severni bunker od osnivanja promoviše progresivnu i ludističku stranu literarnog stvaranja, bori se za pacifističku ideologiju i toleranciju, nastoji da obnovi pokidane kulturne veze u regionu i da promoviše marginalizovano literarno stvaralaštvo značajnih pojedinaca i alternativnih kulturnih grupa putem temata, prevoda i pojedinačnih tekstova.
Priče objavljene u ovom izboru preuzete su u originalu, i to mahom iz temata: Književnost i vinil ploče, Književnost i politika, Književnost i maligani, Književnost i hrana, Ko se boji straha još, Književnost i veliko platno, Gradovi u kojima ne biste voleli da živite i Hotel Bunker. Severni bunker je u svojoj istoriji, iz različitih razloga, izlazio, pored Kikinde, i u Novom Sadu, Zrenjaninu i Zagrebu, te su neke od priča preuzete iz temata Odbrana i poslednji dani (Severnog bunkera) objavljenog u izdanju kultnog časopisa zagrebačke Autonomne tvornice kulture – Libra Libera (I. Marojević, V. Žurić i Z. Ćirić). Neke od priča predstavljaju zametak većih i obimnijih dela koja će nastati godinama kasnije u odnosu na „bunkersku“ inicijaciju (F. David, M. Novaković i V. Matijević). Pojedine priče su pisane u formi eseja (N. Rotar i Lj. Đurđić), a druge, opet, u formi dnevničkih beležaka (U. Šajtinac) ili intimnih ispovesti (L. Blašković). Objavljujemo priče i dvojice autora koji, nažalost, više nisu među živima (Đ. Đukanov i M. Oklopdžić). Pojedine priče objavljujemo u izvornom obliku, onako kako su objavljene u Severnom bunkeru, iako su one kasnije pretrpele određene autorske intervencije i uredničke izmene i što je o njima, kada su vremenom objavljene u autorskim knjigama, pisano i govoreno na toliko mesta (recimo: S. Tišma i S. Ilić). Najveću grupu priča čine priče autora koji se nazivaju autorima Psećeg veka (B. Adašević, S. Ilić, N. Jovanović, M. Spasojević i U. Šajtinac) i njima bliskih pisaca (S. Žabić, M. Vujičić i A. Matić). Sve ostale objavljene priče predstavljaju odličan presek pripovedačke scene u Srbiji od početka novog milenijuma do danas.
Na pričama u ovom izboru nije intervenisano, osim tamo gde je u izvorniku postojala očigledna greška tipa lapsus calami. Priče su poređane po abecednom redu prezimena autora, ispod svake se nalazi podatak iz kog broja je preuzeta, a slučaj je hteo da, kao i u prvom broju Severnog bunkera – objavljenog februara 1999. godine – ovaj izbor započne pričom Jovice Aćina.
Čini mi se da najbolji odgovor na pitanje Čemu ovaj izbor? daju upravo reči Jovice Aćina: „Severni bunker je takoreći jedinstven u svojoj efektnoj kombinaciji duha pobune i osećaja za poslednje dane i katastrofu, u smeši odvažnosti za odbranu i neke vokacije, čak unutrašnje kvalifikovanosti da u nepoznatom prepoznaje za naš opstanak dobrodošle vrednosti.“
Uživajte u čitanju!
