Sinoć završen 6. Beogradski festival evropske književnosti

Beograd, 1. jula 2017. – Sinoć je u Velikoj sali Doma omladine Beograda završen 6. Beogradski festival evropske književnosti koji je organizovala Izdavačka kuća Arhipelag. Publika je poslednjeg dana festivala mogla da prati panel o populizmu, razgovor s piscem Mihajlom Pantićem, kao i projekciju filma Misija London Dimitra Mitovskog.
Panel o populizmu u savremenoj kulturi, politici i društvu doneo je živu, zanimljivu, na momente i polemičnu raspravu o ovom ključnom izazovu modernih vremena. Ildiko Erdei, Duško Lopandić i Zoran Lutovac, u razgovoru s moderatorkom Marijom Nenezić, raspravljali su kako o globalnim okvirima, tako i o lokalnim bojama ovog populizma. Podsećajući da je populizam tema o kojoj se kod nas jako malo pisalo u literaturi, ali da je upravo sada u toku veliko terensko istraživanje populizma u našoj sredini, Zoran Lutovac je naglasio da je čovek populizma antidemokratski nastrojen čovek. Istovremeno, podsetio je da populizam koristi i zloupotrebljava demokratske institucije ni procedure, ali da je u njegovoj osnovi nastojanje da se uspostavi neposredna komunikacija između populističkog vođe i naroda koga on predvodi.
– Populizam je slaba ideologija, ali opasna praksa. Valja se podsetiti da istraživanja pokazuju kako je u SAD 70% ljudi rođenih tridesetih godina snažno verovalo u demokratske institucije, dok samo 30% ljudi rođenih osamdesetih veruje u demokratske institucije – rekao je Zoran Lutovac.

Duško Lopandić je govorio o izvorima populizma, prepoznajući ih u pojedinim tokovima globalizacije, velikom porastu nejednakosti, padu čitanosti i značaja kulture. Govoreći o posledicama populizma, kao i o kontroverzi da li je referendum demokratstvo ili populističko sredstvo, Lopandić je istakao da uzroke treba tražiti i u slabostima demokratskih elita. Ildiko Erdei je naglasila da je populizam stalno prisutno svojstvo društvenih i političkih tokova, ali da u našem vremenu to svojstvo postaje dominantno. Najčešće se govori o desnom populizmu, kaže Ildiko Erdei, ali u isto vreme moramo imati u vidu i levi populizam. Danas su oba populizma na sceni i njihove varijacije se menjaju od jednog do drugog društva.

Susret i razgovor s Mihajlom Pantićem bio je u znaku njegove nedavno objavljene knjige priča Kada me ugleda ono što tražim. Pantić u novoj knjizi priča istražuje zbivanja i sudbine, obične ljude i neobične događaje, kao i tragove bliske istorije u neposrednoj svakodnevici u novobeogradskim blokovima, pogotovu u Bloku 21. Nastajale u protekle četiri godine, nove Pantićeve priče govore o potrazi za smislom koje njegovi junaci traže u različitim tačkama i krajevima sebi dostupnog sveta, od bloka u kome žive do odlaska u svet monaškog iskupljenja, od života na beogradskom asfaltu do traženja mira u životu na reci, od potrebe da se razume vlastito životno okruženje do nagona da se pobegne iz njega i tako izađe iz zadatih granica, od uzbudljivog sećanja na detinjstvo i odrastanje do čežnje za vodom u svim oblicima, od strasti koja junake vezuje za muziku do priče kao načina da se prevlada svakodnevica i otkrije mogući smisao. Pantićevi junaci su muškarci i žene slični nama, ispunjeni našim nadama i zebnjama, složeni od naših emocija i iskustava. O Pantićevoj prozi govorili su Žarko Trebješanin i Gojko Božović.
– Ponekad za sebe mislim da sam monstrum racionalizacije, ali se u pričama ne može sve objasniti, niti mislim da sve u pričama treba objašnjavati. Magija priče nas vodi u svom pravcu. Ja zato za sebe i kažem da sam najpre čitalac, svejedno što sam napisao jedanaest knjiga priča. Naprosto, intenzitet čitanja prevazilazi intenzitet pisanja. Treba da se prepustimo magiji priče dok se ona otvara pred nama i dok nam rasvetljava naš svet. Tako sam pisao i ovu knjigu. Čekao sam da se javi priča, da mi se samo ukaže ono što tražim i što sam potom u pričama iz ove knjige nastojao da izrazim – rekao je Mihajlo Pantić.
Publika je na 6. Beogradskom festivalu evropske književnosti mogla da prati četiri celovečernja multimedijalna književna programa: sedam čitanja poznatih svetskih i domaćih pisaca, četiri projekcije filmova u okviru retrospektive Književnost na filmu, kao i izložbu svetski poznate umetnice i ilustratorke Juko Šimizu Divlji labud, po motivima istoimene knjige priča Majkla Kaningema. Među piscima koji su učestvovali na 6. Beogradskom festivalu evropske književnosti nalaze se i poznati nemački pisac Tomas Majneke, jedan od najčitanijih slovenačkih pisaca Feri Lainšček, izraelski pesnik Amir Or, jedan od nazjnačajnijih savremenih hrvatskih pesnika i esejista Branko Čegec.
Glavna književna zvezda 6. Beogradskog festivala evropske književnosti bio je veliki italijanski i svetski pisac Klaudio Magris, autor slavnih knjiga Dunav, Mikrokosmosi i Drugo more, kao i nedavno objavljenog romana Obustavljen postupak koji je već doživeo više svetskih izdanja, a na festivalu je imao srpsku premijeru. Magrisovo gostovanje 6. Beogradskom festivalu evropske književnosti bilo je veliki književni i kulturni događaj. Nekoliko stotina ljudi došlo je da sluša razgovor sa ovim piscem koji je potom strpljivo, više od pola sata, potpisivao svoj novi roman čitaocima koji su formirali red.

– Knjigama su potrebni događaji, a savremenoj književnosti inovativne tačke promocije. Drago mi je da je Beogradski festival evropske književnosti, koji organizujemo u desetoj godini rada Arhipelaga, na taj način prepoznat u široj javnosti. Tri su ključna razloga. Jedno je multimedijalni karakter festivala. Književnost nam je, naravno, najvažnija, ali kroz druge medije pokazujemo da je ona ne samo spremna da živi uporedo s njima nego i da je deo naše svakodnevice, upućena i dostupna svima. Drugo je činjenica da u našem društvu ima sve manje prostora za razgovor. Ovaj festival se, naprotiv, odvija u duhu razgovora i kroz razgovore nastoji da stvori veću javnu vidljivost vrhunske književnosti. Na trećoj strani, ovaj festival predstavlja profile pisaca. Kada na festivalima učestvuje mnogo pisaca, onda najčešće niko od njih ne bude dovoljno vidljiv. Mi smo se opredelili da u svakom programu festivala usmerimo svetlo na jednog važnog pisca. Dragoceno je da smo za šest godina festivala imali čitav niz značajnih pisaca savremene književnosti, a neki od njih su i njeni nesumnjivi vrhovi poput Klaudija Magrisa, Davida Grosmana ili Petera Esterhazija – kaže na kraju 6. Beogradskog festivala evropske književnosti njegov osnivač i glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović.
Ovo je bilo najposećenije izdanje festivala koji je imao i neuobičajeno veliki odjek u javnosti. Pored velikog broja posetilaca, među kojima je značajno prisustvo mladih, programe festivala pratili su mnogi domaći pisci, profesori univerziteta, niz pripadnika diplomatskog kora u Beogradu, kao i predstavnici javnog, kulturnog i akademskog života.