Romani Lainščeka i Andreevskog u ediciji 100 slovenskih romana
Beograd, 2. marta 2017. – U novom kolu međunarodne edicije 100 slovenskih romana Arhipelag je objavio roman poznatog slovenačkog pisca Ferija Lainščeka Koju je magla donela i roman makedonskog akademika Petreta M. Andreevskog Poslednji seljaci. Roman Ferija Lainščeka objavljen je u prevodu Ane Ristović, dok je roman Petreta M. Andreevskog preveo Risto Vasilevski.
Arhipelag je najaktivniji nacionalni izdavač edicije 100 slovenskih romana, a nedavno je na obeležavanju deset godina edicije u Ljubljani Arhipelag dobio Povelju Foruma slovenskih kultura za najboljeg izdavača ove edicije .
Roman Ferija Lainščeka Koju je magla donela je fantazmagorija o grehu i kazni, krivici i žrtvi, čudu i iskupljenju. U romanu tajne i potrage sve je podređeno misteriji vezanoj za prostor, duhovni ili fizički, ili tajni.
– Lainšček uvodi u priču prostornu dimenziju, koja, obavijena fizičkom maglom, doprinosi utisku mističnosti, i duhovnu dimenziju kroz psihologizaciju likova koja neprekidno balansira između čudesnog i čudnog. U tom zagonetnom i maglovitom okruženju preispituju se gotovo sve ključne odrednice koje čovekovo postojanje i opstajanje na zemlji određuju: prijateljstvo, odanost, ljubav, plotska i ona druga, metafizička, koja stvarima daje oblik i smisao – naglašava kritičarka Marija Nenezić u pogovoru romana Koju je magla donela.
Neobično plodan pisac, Feri Lainšček (1959) objavio je nekoliko desetina knjiga. Autor je dvadeset romana, a piše i filmske scenarije i muzičke kompozicije. Jedan je od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih slovenačkih pisaca. Lainščekovi romani, pesme i priče prevedeni su na više evropskih jezika. Lainšček je dobitnik najvažnijih slovenačkih nagrada za književnost, među kojima su i Kajuhova, Prešernova i Kresnikova nagrada. Po romanima Ferija Lainščeka nastalo je pet celovečernjih igranih filmova, među kojima je i film Petlov doručak, najgledaniji film u Sloveniji nastao posle 1991. godine.
Roman Petreta M. Andreevskog Poslednji seljaci govori o jednom selu kao o prokletom mestu koje nastanjuju tvrdoglavi, svojeglavi, ćudljivi, zavađeni, zlobni i samoljubivi ljudi, koje na delanje pokreću strahovi, a sputavaju nesreće. Andreevski je napisao uzbudljiv i dirljiv roman o 
smrti sela koje je u propast oteralo ono animalno i nastrano što je odvajkada čučalo u mnogim njegovim meštanima. Poslednji seljaci su testamentarna proza o onima koji su se nadmetali lažima sa životom i u tom nadmetanju izgubili.
– Radnja ovog romana, koji insistira na grubim, ružnim i surovim naturalističkim detaljima, odigrava se u neimenovanom makedonskom selu u kome žive samo stari. U dvadeset šest poglavlja smenjuju se realistični opisi teškog seoskog života sa opisima psiholoških stanja junaka koji svi odreda izgledaju pomalo krivi zbog toga što su nesrećni. Ljubav i mržnja dolaze iz istog mesta, zbog toga ih je ponekad teško razlikovati – kaže u pogovoru romana Poslednji seljaci Srđan V. Tešin.
Akademik Petre Andreevski (1934-2006) pisao je pesme, priče, drame, knjige za decu, ali je najpoznatiji po romanima, među kojima Poslednji seljaci imaju posebno mesto.
