Risto Lazarov – Pesma
Mlekarka
Risto Lazarov
U san mi je ušla mlekarka
Beograd, 25. decembra 2020.
U san mi je ušla mlekarka
svojina Jana Vermera
i šapnula da su juče
u parku Stromovka u Pragu
sedeli Vermer i Rembrant,
skriveni od očiju domovine,
i merili koliko teži
holandski zlatni vek.
Tri puta meri, jedanput seci:
najpre da se tačno izmeri
da li je uopšte bilo veka
da li je bilo zlata
i na kom se meridijanu nalazi Holandija.
Rembrant se mnogo šepurio,
a Vermer se podupirao na štap
pekara Henrija van Bujtena
koga je svojevremeno upoznao
sa devojkom sa minđušom od bisera,
koja je još odmalena želela da bude mlekarka.
Od jutra pa koliko traje dan
da ide sa kantama mleka obešenim
na desno rame –
mleko, mleko prodajem,
tek izmuzeno
toplo mleko za tople duše
u toplim posteljama
mleko, mleko prodajem
za mačkice gureljave,
koje grebe mlečno, nežno
i ne prenose nikakav virus!
Uveče, mlekarka umorna
ali sa nabujalim grudima,
u maloj i tesnoj ulici u Delftu
lomi snagu hodajući
cik-cak između velikih slikara
posedalih kraj kanala.
Кada bi zaglavila u noći
preskočila bi pranje posuđa,
a znala je da se današnji posao
ne ostavlja za sutra.
Jer sutra je muža
(od nje se najviše okapa)
nakon muže,
još i raznošenje
do kupaca u gradu.
Tada nije bilo kao sada
tovari đumove u prikolicu
i sutra jedi čokoladu 
Milka,
tada su mleku aromu
davale kapi znoja mlekarke.
Nekada nije baš prijatno
u maloj ulici kraj kanala u Delftu
daleko iz prošlosti stišava se
francusko Liberte, Egalite, Fraternite,
kao da je glasniji Šubertov
posmrtni marš
a iz kanala iskaču
rojevi varijacija Betovenovog
Đavoljeg valcera.
Prevod sa makedonskog: autor
Autor je poznati makedonski pesnik i esejista čije su knjige pesama Jezerska, Mrak i Otplesana istorija objavljene u izdanju Arhipelaga. Živi u Skoplju i u Pragu.
