Razgovor o književnosti Draga Jančara u Cankarjevom domu u Ljubljani
Ljubljana, 1. februara 2022. – Razgovor o književnosti Draga Jančara, najprevođenijeg savremenog slovenačkog pisca i jednog od vodećih savremenih evropskih pisaca, održan je juče i sinoć u Cankarjevom domu u Ljubljani.
U razgovoru koji je trajao skoro šest sati i koji je najvećim delom bio simpozijum, a završio se kao književni intervju učestvovali su pisci, kritičari, prevodioci, izdavači i pozorišni reditelji iz Slovenije i iz četiri evropske zemlje.
O književnosti Draga Jančara govorili su kritičar i izdavač Gojko Božović, reditelj Janez Pipan, koji je na pozorišne scene u Sloveniji postavio više Jančarovih drama, prevoditeljke Andrea Lik-Gaj (Francuska) i Danijela Kocmut (Nemačka), knjižvna kritičarka i prevoditeljka Jagna Pogačnik (Hrvatska), univerzitetska profesorka u Ljubljani Mateja Pezdirc Bartol i pozorišni kritičar Gašper Troha. Program je završen razgovorom Aleksandra Gatalice i Draga Jančara.
Učesnike razgovora o književnosti Draga Jančara pozdravili su Barbara Rogelj, direktorka Cankarjevog doma, Mitja Čander, glavni urednik Beletrine, piščevog slovenačkog 
izdavača, kao i Ignacija Fridl, državna sekretarka u Ministrstvu kulture Slovenije.
– Drago Jančar je oblikovao svoju poetiku u vremenima kada je književnost imala socijalnu funkciju, pa samim tim i nesumnjiv javni odjek. Jančar je i sam uticao da književnost ostane prepoznatljiv akter socijalnog prostora i da ima izrazitu ulogu u javnosti. U trenutku u kome govorimo književnost svakako nema socijalnu funkciju kakvu je imala u poslednjim decenijama XX veka, ali je Drago Jančar – ne menjajući u osnovnome svoju poetiku, istina, produbljujući i proširujući tematsku osnovu svoje književnosti – ostao ne samo izrazit i individualizovan glas savremene slovenačke i evropske književnosti već je svojim delima i učvrstio samo epohalno iskustvo književnosti.
Književnost kao temeljno preispitivanje društvenih procesa, istorijskih okolnosti, epohalnih ideja i tokova jeste ključni zahtev Jančarove književnosti. Ako se savremena književnost uveliko odriče pitanja jezika i pogotovu pitanja poetike, i to u vrlo velikom broju primera da se to može uzeti kao ukus trenutka i kao izraz aktuelnog 
senzibiliteta, ako vidimo kako se književnost odriče istorije, društva i politike, što je svojstveno čak i nacionalnim književnim tradicijama koje su u čitavoj modernoj eposi bile okrenute upravo tim velikim pričama, okrećući se intimnim i kamernim temama i privatnim fascinacijama, književnost Draga Jančara, nasuprot svemu tome, ne odustaje od velikih pitanja epohe, od ključnih istorijskih, društvenih i političkih tema koje su obeležile iskustvo najvećeg dela XX veka. Čovek u velikom mehanizmu istorijskih i političkih procesa, pred licem istorije i društvenih nužnosti nalazi svoje uobličenje u pričama i romanima Draga Jančara – rekao je u svom izlaganju Gojko Božović.
Arhipelag objavljuje dela Draga Jančara na srpskom jeziku. Do sada su objavljeni romani Podsmešljiva požuda, Kao i ljubav i Te noći sam je video, kao i knjige priča Džojsov učenik.
