Preminuo David Albahari

Beograd, 31. jula 2023. – David Albahari, jedan od najznačajnijih srpskih pripovedača, romansijera i prevodilaca, preminuo je danas u Beogradu. Kako je saopštila piščeva porodica, Albahari je umro posle duge bolesti u Urgentnom centru u Beogradu u 75. godini.
Rođen 1948. godine u Peći, David Albahari je u književnost ušao početkom sedamdesetih godina. Prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. Porodično vreme dugo će, sve do polovine devedesetoh, ključna tema Albaharijeve inovativne, izrazito moderne i stilski kultivisane proze.
Prvi roman Sudija Dimitrijević objaviće 1978. godine, da bi potom usledila serija pripovedačkih knjiga, jedna od najimpresivnijih u istoriji moderne srpske književnosti: Obične priče (1978), Opis smrti (1982), Fras u šupi (1984), Jednostavnost (1988) i Pelerina (1993). Ova serija je svoju antologijsku sumu doživela u knjizi Izabrane priče iz 1994. godine.
Iskustvu romana Albahari se vratio romanom o ocu Cink (1988). U devedesetim godinama Albahari više objavljuje romane, mada se pripovetke kao svog osnovnog žanra i kao svog izbora po srdnosti i temperamentu nikada nije odrekao. Započet romanom Kratka knjiga (1993), Albaharijev romaneskni niz iz devedesetih godina uneo je u piščevu književnost osobenu sliku istorije i geografije, emigracije i drugih velikih tema koje su se probile u prepoznatljivo porodično vreme njegove proze. Nekoliko velikih Albaharijevih romana iz tog stvaralačkog perioda, u kome je pisac pisao u Kanadi, ali je svake godine dolazio na susrete sa čitaocima po celoj Srbiji, ulaze u najuži krug najvažnijih romana moderne srpske književnosti: Snežni čovek (1995), Mamac (1996), Mrak (1997), Gec i Majer (1998), Svetski putnik (2001) i Pijavice (2005).
Za njima su usledili romani izrazitije eksprimentalne forme i neprestano preobražavane tematike i postupka: Ludvig (2007), Brat (2008), Ćerka (2010), Kontrolni punkt (2011), Životinjsko carstvo (2013), Danas je sreda (2017) i, kako ga je sam pisac nazvao, diktirani roman Pogovor (2021).
Uporedo s romanima, Albahari je objavljivao knjige priča, od najkraćih, kojima je podsećao na svoje pripovedačke početke, do priča pune zrelosti i novih slojeva egzistencijalnog iskustva: Neobične priče (1999), Drugi jezik (2003), Senke (2006), Svake noći u drugom gradu (2008), Male priče (2013), Propuštena prilika (2013) ili 21 priča o sreći (2017), Hoćemo još malih priča, još, još i još (2020).
Pored priča i romana, Albahari je istrajno pisao eseje, uglavnom autopoetičke vrste, u kojima je ispitivao same osnove književnosti kakvu je pisao i uvek neuralgičan odnos književnosti i stvarnosti. Ti eseji nalaze se u piščevim knjigama: Prepisivanje sveta (1997), Teret (2004), Dijaspora i druge stvari (2008) i Ljudi, gradovi i štošta drugo (2011).
U poslednjih trideset godina David Albahari je bio jedan od najprevođenijih srpskih pisaca. Knjige su mu prevedene na dvadeset jedan jezik. Njegove knjige objavljene su na gotovo svim evropskim jezicima, uvek u izdanju vodećih izdavača i sa odličnim prijemom kod književne kritike. Dobio je i nekoliko međunarodnih knjižvnih nagrada.
Dobitnik je gotovo svih važnijih domaćih nagrada za prozu, među kojima su Andrićeva nagrada, Ninova nagrada za roman godine, koju je dobio za Mamac, Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, Vitalove nagrade za knjigu godine, Nagrade „Stanislav Vinaver“, Nagrade „Branko Ćopić“, Nagrada grada Beograda, Nagrade „Milovan Vidković“, Nagrade „Isidora Sekulić“, Nagrade „Todor Manojlović“, Nagrade „Veljkova golubica“, Nagrade „Stefan Mitrov Ljubiša“, Nagrade „Aleksandar Tišma“.
Albaharijev rad u redakcijama književnih časopisa i izdavačkih kuća, između 1973. i 1994. godine, postao je već deo novije kulturne i književne istorije. Kao uticajan i posvećen urednik, ali i kao istrajan prevodilac novih pripovedačkih glasova i tokova moderne svetske književnosti, Albahari je svojim uredničkim radom u Vidicima, Književnoj reči, Pismu, Kulturama Istoka, Politici, gde je godinama uređivao rubriku za priču, Mezuzi ili u ediciji Prva knjiga Matice srpske na dragocen način otvorio vrata književnosti nekolikim generacijama pripovedača. Po tome je ostao zapamćen kao jedan od najvažnijih urednika srpske književne periodike u poslednjih nekoliko decenija.
Priredio je nekoliko antologija svtske pripovetke, među kojima su posebno važne dvotomna antologija Savremene svetska priča (1982) i Najkraće priče na svetu (1995).
Albahari je preveo je veliki broj romana i knjiga priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih, kanadskih i izraelskih pisaca. Među tim prevodima posebno mesto pripadaju prevodima knjiga Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera, Tomasa Pinčona i Davida Grosmana. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil i Džejsona Šermana. Prevodio je i moderne američke i britanske pesnike, kao i izraelske pesnike Jehudu Amihaja i Amira Ora.
David Albahari bio je član SANU, Srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva.
Od jeseni 1994. do 2012. godine Albahari je živeo u Kalgariju, u Kanadi. Od 2012. godine ponovo je živeo u Beogradu.
Nama u Arhipelagu David Albahari je bio dragocen prijatelj, posvećen saradnik, autor i prevodilac.
U izdanju Arhipelaga objavljena je knjiga priča Propuštena prilika (2013), jedna od najvažnijih pripovedačkih knjiga Davida Albaharija u poslednje tri decenije.
U pripremi je Albaharijeva knjiga autopoetičkih tekstova o knjigama priča i o romanima, o pripovedačkoj poetici i o genezi autorske poetike.
David Albahari je priredio dve tematske antologije savremene priče u Arhipelagovoj ediciji Tema, vraćajući se na taj način svom prepoznatljviom i dalekosežnom uredničkom i priređivačkom radu. S Vladanom Živojnovim, priredio je knjigu Poslastičarske priče (2008), dok je sa Srđanom Tešinom priredio knjigu Starost (2012).
Kao prevodilac, David Albahari je presudno doprineo prisustvu dela velikog izraelskog pisca Davida Grosmana na srpskom jeziku. Najpre je preveo Grosmanovo remek-delo Vidi pod: Ljubav (2007), i to je jedna od prvih knjiga objavljenih u izdanju Arhipelaga. Potom su usledili veliki Grosmanovi romani: Njeno telo zna (2009), Do kraja zemlje (2010), Izvan vremena (2014) i Konj ulazi u bar (2017).
– David Albahari je jedan od najznačajnijih pripovedača i romansijera u srpskoj književnosti druge polovine XX i u prvim decenijama XXI veka. U pričama i u romanima David Albahari je postigao ono što je u književnosti najteže i najvažnije – oblikovao je svoj svet i svoj pripovedački ton. I taj svet i taj ton zovemo po imenu pisca – albaharijevskim. I da nije potpisivao svoje priče i romane, čitaoci bi znali da ih je on napisao. Bila je to, i jeste, jedna od najbrižljivijih rečenica u modernoj srpskoj književnosti. Posvećen istraživanju jezika i njegovim nijansama i prelazima, Albahari je vrhunskim stilom pripovedao i svoje priče „porodičnih vremena“ i svoje povesti u kojima se, kako već u modernim vremenima biva, suočio sa iskušenjima istorije i geografije, unutrašnjim čovekovim rascepima i njegovim nemogućnostima da sopstveni život oblikuje mimo velikih sila egzistencije. Ovaj čarobnjak priče bio je veliki inovator, modernizator i čovek koji je osluškivao i razumevao moderna vremena. U savremenoj srpskoj književnosti nisam upoznao većeg profesionalca nego što je bio David Albahari. Taj tihi i mirni, istrajni i dobri, sabrani i mudri čovek David Albahari ostavio je izuzetno delo, opisao je svet koji će kao retko gde drugde biti postojan, upečatljiv i uverljiv u njegovoj književnosti – rekao je povodom smrti Davida Albaharija u izjavi medijima Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.
Poznat kao veliki čitalac, Albahari je bio čovek otvorenih književnih čula, istinskih interesovanja za nove tokove literature i poznavalac novih pripovednih glasova i poetičkih objava.
Čitaćemo Davida Albaharija i pamtiti njegov tihi glas u kome su se mešali dobronamernost i pouzdanost, mudrost i književno i životno iskustvo, radoznalost i pažljivost. Bio je redak sagovornik, a kao pisac bio je posvećen svojim čitaocima, dok ga svi saradnici u književnosti, medijima, izdavaštvu i kulturnim institucijama pamte po nesvakidašnjem profesionalizmu i pouzdanosti.
Vreme i mesto sahrane Davida Albaharija biće naknadno saopšteni.