Pesničke knjige u Arhipelagu u 2022: Godina poezije u Arhipelagu

Beograd, 15. decembra 2022. – Arhipelag je u toku 2022. godine objavio čitavu jednu biblioteku poezije. Čak jedanaest novih knjiga pesama objavljeno je u Arhipelagovoj pesničkoj ediciji Element.
Zajedno s knjigom pesničke autopoetike Vaska Pope Kalem i sa izabranim pesmama Čarlsa Simića koje će Arhipelag uskoro objaviti, to je uzbudljiva, raznovrsna i inspirativna slika savremene poezije u njenim različitim poetičkim, tematskim i generacijskim izrazima.

Pesnička sezona u Arhiplagu počela je objavljivanjem nove knjiga pesama Radoslava Milenkovića Povratak u katakombe.
– Pesnička zbirka Radoslava Milenkovića Povratak u katakombe istovremeno predstavlja i povratak u Milenkovićev poetski svet koji nam je dobro poznat iz njegovih prethodnih knjiga. To je svet duboke melanholije, istovremeno intelektualno promišljen i razorno introspektivan, svet koji poeziju vidi kao jedini način da se preživi stvarnost – naglasila je povodom knjige pesama Povratak u katakombe Jelena Lengold.
Nova knjiga pesama Tanje Stupar Trifunović Zmijštak sklapa sugestivnu i simbolički jaku sliku savremenog sveta.
– Od kamernog sveta emocija, o kojima se govori moćno i sugestivno, preko nesmirene slike zavičaja koja je s druge strane bilo kakvog opšteg mesta, Tanja Stupar Trifunović je stigla do kritički izoštrene slike društva i sveta u kome je post-istina smenila istinu, u kome su osvajači pred gradovima, a poraženi u svakome od nas, u kome sloboda više nema ni cenu ni trajnost, dok se jedinka ispočetka suočava sa zahtevom: „Ponekad treba izmisliti svijet ispočetka“ – kaže povodom ove knjige Gojko Božović.
Nastale u proteklih nekoliko godina, pesme u knjizi Žarka Milenkovića Svakodnevno ubijanje života jesu, pre svega, pesme iskustva na koje se nadovezuje istančana pesnička kultura. U Milenkovićevim pesmama iskazuje se melanholično iskustvo konkretnog vremena i konkretnog prostora prelomljeno kroz individualizovanu pesničku perspektivu. Milenković svedoči u proceđenim stihovima iskustva, bez patetike i bez jakih reči, opredeljen za poeziju kao osnovni govor o najvažnijim sadržajima ljudske svakodnevice. Samo kratkotrajni letnji obredi i poneko zimsko sećanje na kakav trenutak neponovljivog života unose vedrinu u ovu melanholičnu sliku svakodnevice.
Nova knjiga pesama Tihomira Brajovića Nezbiljnost pojavila se četrdeset godina posle objavljivanja prve njegove pesničke knjige (Gladi, 1982). Brajovićeve pesme iz knjige neobičnog naziva Nezbiljnost nastajale su u poslednjih tridesetak godina i predstavljaju jednu vrstu pesničke lične, intelektualne i društvene hronike tog vremena.
Mihajlo Pantić u recenziji knjige naglašava da je Nezbiljnost suzdržano poetizovana hronika doba koje nam je dodeljeno, dijagnoza ovdašnjeg velikog društvenog, pa i civilizacijskog (pre)loma u znatnoj meri zaduženog, pa i krivog za oblikovanje kako našeg zajedničkog, tako i svakog pojedinačnog života.
Knjiga pesama poznatog srpskog pesnika iz Rumunije Slavomira Gvozdenovića Disanje na pseće škrge predstavlja zanimljiv ukrštaj konkretnog iskustva i složenog pamćenja, modernističkih tokova i istorijskih reminiscencija. U skoro svakoj Gvozdenovićevoj pesmi, čak i kada je ona izraz intimističkog i kamernog doživljaja sveta, nalazi se po neki kulturno-istorijski detalj, određena književno-istorijska aluzija ili kakva istorijska ili geografska pojedinost. U pesmama Slavomira Gvozdenovića naglašena je pozreba za pamćenjem različitih kulturnih, jezičkih i istorijskih slojeva.
U toku jeseni izašla je čitava serija pesničkih knjiga. Prva od njih je nova knjiga pesama Bojana Vasića Udaljavanje.
Pesme u knjizi Bojana Vasića Udaljavanje u znaku su neprestanog kretanja i izmeštanja. Gusti pesnikovi stihovi poentilistički prate kretanje od tačke do tačke, redom, od toponima do toponima, od emocije do emocije, od doživljaja do doživljaja. To je kretanje u vremenu i u zadatom prostoru, ali i u individualnom prostoru koji otvara naglašena subjektivnost ovih stihova.

Retko koji savremeni srpski pesnik postiže tu jezičku ekonomiju po kojoj se prepoznaju stihovi Nikole Vujčića u knjizi U jednom danu. Sažimajući izraz, pesnik je na toj osetljivoj granici stvaranja i nemosti otkrivao „dokle sve dopire pogled“ osetljivog lirskog subjekta modernog doba. Istovremeno, gotovo da nema pesme ovog pesnika u kojoj se ne govori o rečima kao o poslednjoj uslovnoj i mogućoj celini sveta i kao zameni za svet koji se osipa i traje u nestalnosti sećanja. Utemeljena kao drama imenovanja stvari, Vujčićeva pesma okrenuta je pitanjima zvuka, tišine i ćutanja, stvarnosti i sećanja.
Izabrane i nove pesme Snežane Minić predstavljaju odličnu retrospektivu opusa ove pesnikinje. Za njene pesme nemački pesnik i kritičr Viktor Kalinke kaže:
– Ove pesme pričaju. One se ne vežbaju u hermetičnoj igri skrivalice, već u hermeneutici. Čitalac pliva zajedno sa strujom autorkine samosvesti, on bez muke klizi i prati njen život kao u nekom nomadskom naselju koje je našlo svoje mesto na obali reke. I u tom kratkotrajnom trenutku, u kome čitalac razmišlja i ugleda samog sebe, u tom trenutku ga je struja već odnela dalje. Nomadi se nisu zadržali na tom mestu, već su svoje šatore razapeli na novim obalama.
Sajamsku premijeru doživele su nove knjige pesama Radomira Uljarevića, Marije Radić i Nenada Jovanovića.

Od pesnika izražene kritičke note i socijalnog verizma Radomir Uljarević se u knjigama objavljenim u dvehiljaditim godinama okreće boguokrenutim pitanjima ljudske egzistencije. Dok je u svetu ideološkog društva kroz kritičke, crnohumorne i ironijske preokrete tragao za smislom uz koji su može očuvati integritet ljudskog života, u novim pesmama Uljarević iz knjige Do isteka peska traga za smislom bez koga život uopšte nije moguć. Iza pesama u knjizi Do isteka peska stoje puna zrelost, proceđeno iskustvo i izoštreno jezičko umeće.
Nepristajanje je prva knjiga pesama Marije Radić.
– Pesme Marije Radić velikim delom distoniraju u odnosu na poeziju koju pišu pesnikinje njene generacije. Pesme iz zbirke Nepristajanje Marije Radić nastaju u onom tananom međuprostoru između ljubavne žudnje žene najosetljivijeg duševnog sastava i ograničenosti svih ovozemaljskih ostvarenja. One svedoče o ljubavi kao žeđi i gladi „nikad utoljenoj“, kako bi to rekao Pol Elijar, o onom svetom osećanju koje nas izvlači iz nas samih i makar na trenutak nas čini oboženima i besmrtnima – kaže recenzent ove knjige pesama Dragan Jovanović Danilov.
Nova knjiga pesama Nenada Jovanovića Kain i Abot, Avelj i Kostelo upečatljiva je sinteza pesnikovih tema, postupaka i poetičkih interesovanja. U Jovanovićevim stihovima sve postaje mogući izvor pesme: od ličnih doživljaja do pesničke kulture, od glasova na ulici do glasova iz kakve pesme, od prizora viđenih na putovanju do slika oživljenih u prosvetljujućem trenutku unutrašnjeg sveta. Amerika i Filipini, rudnici u Solt Lejk Sitiju i vašar u Šapcu, Dunav i Gang, Dišan i gruzijski film, mimezis i hronologija, Vitlejem i Ulan Bator, i još mnoštvo drugih tema, sve se to vrtloži u uzbudljivoj slikovnosti ove poezije koja ne prestaje da nas iznenađuje.