Otvoren 6. Beogradski festival evropske književnosti

Beograd, 28. juna 2017. – Izložbom crteža i ilustracija svetski poznate umetnice i ilustratorke Juko Šimizu Divlji labud svečano je otvoren 6. Beogradski festival evropske književnosti. O ciklusu izloženih radova Juko Šimizu, koji su nastali po motivima knjige priča Majkla Kaningema Divlji labud, na otvaranju izložbe govorio je slikar Branko Đukić.
– Kada neko posle 11 godina rada napusti siguran i dobro plaćen posao u korporaciji za odnose sa javnošću u Tokiju, i počne da se bavi nesigurnim poslom ilustratora u Njujorku, znajte da je veliki hazarder. Ili će potpuno potonuti ili će postati veliko ime u svetu umetnosti. Takva je Juko Šimizu, i na sreću svih nas postala je jedna od najrespektabilnijih ilustratora na svetu i zasluženo se uvrstila među 100 najznačajnijih ljudi Japana. U svom radu ona spretno kombinuje tradicionalnu japansku grafiku sa američkom pop poetikom nadrealizma i stripa. Osnovne obrise crta japanskom kaligrafskom četkicom, a zatim ih digitalno dopunjava suplementima boja. No, ne bi to bilo toliko bitno da svaka ilustracija koju je uradila (a ima ih mnogo) nije maksimalno emotivno doživljena – rekao je na otvaranju Branko Đukić iztražavajući očekivanje da je ovo samo prvi susret Juko Šimizu sa publikom u Beogradu i Srbiji.
Na otvaranju 6. Beogradskog festivala evropske književnosti govorili su Dragan Ambrozić, urednik programa Doma omladine Beograda, i Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga. Ambrozić je naglasio odličnu saradnju Doma omladine Beograda i Arhipelaga, kao i činjenicu da je Festival za kratko vreme postao privkačan za pbuliku i mesto gde se vode otvoreni i zanimljivi razgovori sa vodećim savremenim piscima.

– Ključna reč u književnosti jeste izbor. U književnosti uvek biramo i moramo sačuvati pravo na izbor knjiga, tema, vrednosti, saznanja, iskustava. Danas umetničke filmove možemo da vidimo praktično samo na filmskim festivalima. Ne bih isključio da ćemo za neku godinu i autorsku književnost moći da vidimo samo na književnim festivalima. Ali festivali nam mogu pomoći i da sprečimo takav razvoj događaja. Ne možemo verovati da sudbina visoke kulture zavisi od nekog drugog, niti se možemo ponašati kao da se njena marginalizacija ne odvija pred našim očima i uz naše učešće. Od našeg odgovora zavisi ishod „operacije spasavanja“. I zato, između ostalog, festivali. Oni nisu dovoljno, ni jedino rešenje. Ali jesu izraz volje da se do rešenja dođe. Beogradski festival evropske književnosti, organizovan u desetoj godini rada Arhipelaga, predlaže jedno takvo rešenje i poziva vas da razmislite o njemu. Nemojte nam verovati na reč: bolje je od toga da razgovarate i da učestvujete u razgovorima s nekim od vodećih savremenih pisaca. Razgovor je uvek najbolje rešenje za sve ­­– rekao je Gojko Božović na otvaranju Festivala.
Beogradski festival evropske književnosti otvoren je pred velikim brojem posetilaca, među kojima su bili poznati srpski pisci, slikari, istoričari, sociolozi, izdavači, profesori univerziteta, kao i brojni predstavnici medija.
Prvi učesnik 6. Beogradskog festivala evropske književnosti, u okviru programna Na sceni, bio je Branko Čegec, jedan od najznačajnijih savremenih hrvatskih pesnika i esejista.
– Proveo sam neko vreme u Istanbulu. Ne preveliko vreme, ali značajno da jupoznam grad i njegove slojeve. Barem neke. Gledao sam oko sebe, nisam imao nikakvih obaveza, ni prema kome, zato sam mogao da širom otvorenih očiju posmagtra,m grad i ljude oko sebe. Više sam gledao lica ljudi nego fasade grada. Beležio sam slike grada i lica ljudi, i tako je, kroz pesme i fotografije, nastala ova knjiga – rekao je Čegec predstavljajući knjigu Pun mjesec u Istanbulu  koja je upravo doživela srpsko izdanje.

Publika je na kraju prvog dana festivala u programu Književnost na filmu videla film španskog autora Marija Kamusa Dom Bernarde Albe, nastao po istoimenoj drami Federika Garsije Lorke.
Beogradski festival evropske književnosti održava se u Velikoj sali Doma omladine Beograda i traje do 30. juna: svakog dana u 19 i u 20 časova su čitanja poznatih domaćih i stranih pisaca, a u 21 čas je besplatna projekcija filma iz festivalskog programa Književnost na filmu.