Nova knjiga Boška Mijatovića u izdanju Arhipelaga: Istorija državnih finansija Srbije 1876-1895.

Beograd, 14. septembra 2021. – Nova knjiga Boška Mijatovića Istorija državnih finansija Srbije 1876-1895. upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u istoriografskoj ediciji Vreme.
Knjiga Boška Mijatovića Istorija državnih finansija Srbije 1876-1895. je kapitalna studija iz ekonomske istorije Srbije u poslednje tri decenije XIX veka. Mijatović detaljno razmatra stanje srpskih državnih finansija od Berlinskog kongresa do pred kraj vladavine poslednjeg Obrenovića, uzroke takvog stanja finansija, kao i posledice stanja državnog budžeta na ukupne društvene i političke prilike u Srbiji toga vremena i nekoliko narednih decenija. Po mnogo čemu inovativna i otkrivajuća, knjiga Boška Mijatovića iza priče o državnim finansijama i ekonomskoj istoriji Srbije u prvim decenijama posle potvrđene nezavisnosti na Berlinskom kongresu iscrpno prikazuje politiku i društvo, ključne ideološke tokove i kulturu u Srbiji toga doba. Otuda je ova knjiga nezaobilazna za razumevanje tadašnjeg srpskog društva.
Polazeći od ustavnih osnova budžetskog i poreskog prava, zatečenih poreza i manjih ili većih poreskih reformi preduzimanih u opisanom periodu, načina na koji su u tom dobu oblikovani srpski budžeti i uzrocima zbog koji oni najčešće nisu bili realni već su zavisili od političkih borbi i nagodbi, Mijatović se bavi istorijskim okolnostima kao što su sticanje nezavisnosti, ratovi s Turcima 1876-1878, mukotrpna posleratna obnova i spora modernizacija zemlje. Posebnu pažnju Mijatović posvećuje finansijskoj i ekonomskoj politici liberala, naprednjaka i radikala, kao i njihovim povremenim savezima, a još češće nepomirljivim političkim sukobima. Zahvaljujući ovakvom postupku, Mijatović oblikuje razuđenu, uzbudljivu i živopisnu sliku Srbije, njene političke stvarnosti i njenog ekonomskog stanja, neprestanog sukoba modernizacije i populizma u periodu od stečene nezavisnosti do Karlsbadskog aranžmana kojim je jedva, u poslednjem času, izbegnut bankrot države i slom njenih finansija.
– Istorija državnih finansija važna je za opštu, a posebno istoriju srpske države, jer državne finansije predstavljaju mazivo koje podmazuje državnu mašineriju i omogućava njene aktivnosti, ali i postavljaju ozbiljna ograničenja državnim akcijama i, čak, mogu dovesti državu u egzistencijalnu krizu. Ova knjiga donosi ukrštanje ekonomske, društvene i političke istoriografije, začinjeno zbivanjima koja bi mogla pripadati ličnoj istoriji. Nisam hteo da samo analiziram podatke o državnim finansijama na način obične ekonomske analize, već i da ih uklopim u šira zbivanja u državi Srbiji. Pokušao sam da uđem u detalje, da ih objasnim i potražim uzroke i posledice, izbegavajući nezasnovana uopštavanja. Mnoge događaje sam opisao i zato što u literaturi nisu ni dodirnuti, pa da ne ostanu zaboravljeni, ili da bih dao potpuniju ili tačniju varijantu, pošto se u nekim tekstovima grešilo i u faktografiji i u ocenama. Da li sam u tome uspeo, presudiće čitaoci – kaže Boško Mijatović povodom objavljivanja knjige Istorija državnih finansija Srbije 1876-1895.
Priča o ekonomskoj i finansijskoj istoriji Srbije od Berlinskog kongresa do pred kraj veka, na preko 500 strana velikog formata, čita se kao uzbudljiv roman, jer autor ukazuje na ključne izvore političkih i društvenih sukoba, kao i na najvažnije epizode u tim sukobima. U Mijatovićevoj knjizi plene izuzetni portreti velikih političkih i ekonomskih aktera toga vremena od Jovana Ristića do Milutina Garašanina, od Milana Piroćanca do Nikole Pašića, od Sava Grujića do Nikole Hristića, od Vukašina Petrovića do Čedomilja Mijatovića, od Mite Rakića do Mihaila Vujića, od Dragiše Stanojevića do Lazara Dokića, od Đorđa Simića do Stojana Novakovića, od kralja Milana do kralja Aleksandra Obrenovića. Posebno je uzbudljivo poglavlje o kralju Milanu u kome se predstavljaju vrline i mane jednog vladara, drame koje ga razapinju, odluke koje donosi i posledice tih odluka s kojima se suočava kako on, tako i njegovi naslednici. Prikazane u živim i uverljivo predočenim okolnostima njihovog konkretnog društvenog i političkog vremena, istorijske ličnosti u Mijatovićevoj studiji nisu okamenjene i povlašćene figure minulih vremena već ljudi od krvi i mesa, ljudi koji donose iili izbegavaju odluke, ljudi koji čine greške i ljudi koji pokreću događaje i čije odluke na bolje ili pak na gore menjaju jednu zemlju. Pred očima čitaoca ukazuju se u punoj svetlosti ministri finansija i predsednici vlada, narodni poslanici i kraljevi, oficiri i strani poverioci, poreznici i preduzetnička klasa u postepenom nastajanju.
– Odnos srpske države i državnih finansija nije bio harmoničan u ovom periodu. Država se dosta neodgovorno odnosila prema sopstvenom budžetu, čemu su temelj postavili naprednjaci olakim zaduživanjem radi pokrića deficita, a nastavili radikali s mukom plaćajući ili ne plaćajući državne obaveze. Vlade uglavnom nisu uspevale da usklade prihode i rashode na potrebnom nivou, čemu je glavni doprinos dalo izbegavanje jačeg oporezivanja biračkog tela. Bez zajmova u inostranstvu srpska država nije mogla normalno da funkcioniše. A takva finansijska zavisnost vodila je i ka jačanju političkog uticaja stranaca, posebno Austrougarske, čije su banke obezbedile nekoliko zajmova Srbiji ili učestvovale u konzorcijumima. Кarlsbadski aranžman olakšao je stanje državnih finansija Srbije, što joj je odmah dalo širi manevarski prostor u odnosima sa Austrougarskom, pa je vlada Stojana Novakovića ubrzo imala nekoliko diplomatskih okršaja sa susednom carevinom – zaključuje Boško Mijatović povodom svoje knjige koja je nastala kao plod dugogodišnjih istraživanja ekonomske, finansijske i političke istorije Srbije u drugoj polovini XIX veka.