Nagrada „Vasko Popa“ Tanji Stupar Trifunović za knjigu „Zmijštak“

Beograd, 23. juna 2023. – Tanja Stupar Trifunović ovogodišnja je dobitnica Nagrade „Vasko Popa“ za knjigu Zmijštak objavljenu u izdanju Arhipelaga, saopštio je Žiri ove prestižne pesničke nagrade.
– Zbirka pesama Zmijštak sastoji se iz četiri ciklusa, „U oštro podne“, „Zmijštak“, „Istina je destruktivna sprava“ i „Ispočetka“, kroz koje se pesnikinja kreće prostorima intimnosti i ljubavi, porodice i zavičaja, istorijske pozornice i previranja, i konačno, ambivalentnog pokušaja da se otvori prostor za novi početak. Pesme Tanje Stupar Trifunović razvijaju se kroz motivsko povezivanje dobro poznatih toposa, ali tako što se vešto mimoilaze dominantni narativi unutar kojih se oni po pravilu javljaju u našem pesništvu. Na ovaj način pesnikinja sa jedne strane razotkriva ove narative kao strategije moći i dominacije, potiskivanja i obesmišljavanja našeg ličnog ali i kolektivnog postojanja, a sa druge strane nudi lirske i trezvene, često opore uvide o međuljudskim odnosima, mestu čoveka u istoriji, i onome šta nas po logici stvari očekuje u nemilosrdnom svetu u kome smo se našli.
Ona polazi od najintimnijeg prostora ljubavi, kao krhkog zajedništva na osnovu koga je još uvek moguća punoća ličnog postojanja, ali koji je neprestano ugrožen kako iz unutrašnjosti tako i iz spoljašnjosti. Potom se koncentriše na motiv zavičaja, po kome čitava zbirka nosi naslov Zmijštak, u kome nam daje sliku oskudne i osiromašene zemlje, „puste zemlje“ u metaforičkom i doslovnom smislu te reči, u kome je život bio i ostao neprestana borba sa materijalnim okolnostima, bilo za osnivanje doma, za oca i majku, za odgoj potomstva, borba protiv gladi i nemaštine, i konačno za goli život, u muci i međuljudskim sukobljavanjima. U ovakvom zavičaju čak i sunce i nebo predstavljaju samo varljivo obećanje uspona, koje se po pravilu pokazuje kao novi izvor pretnje i stradanja, pa se njegovo aktuelno, mada ne i konačno istorijsko odredište pokazuje kao besmisao („Ulovljen sam kažeš… mislio sam da bolji možemo biti ljudi / u dolini dolje niz cestu / ona bratova zemlja oko koje smo se tukli / u draču i zmije je srasla / a brat svašta / ni njega više nema“, str. 21). Pesnikinja potom prelazi na motive istorijske i političke dinamike aktuelne stvarnosti, odnosno, dinamike unutar zajednice na periferiji globalnog kapitalizma, kod nas ili bilo gde drugde na svetu, gde se se pojavljuju „osvajači“ i „poraženi“, gde merilo svakodnevnog života nose „pristojni građani“ i „predsjednikovi ljudi“. Ovo je ujedno i najsnažniji i najoporiji ciklus u kome saznajemo kako „istorija razmišlja o mesu… jede djecu i piše njihova / imena pozlatom po spomenicima“ (str. 42), poručujući nam istovremeno kako će „sloboda doći“, ali nam skreće pažnju na cenu slobode za koju se iznova moramo boriti, „ jer ona ide dalje / ona će biti još skuplja / kada dođe idući put“ (str. 44). Posledlji ciklus ispituje motive kraja, smrti, ali na oprezan način i mogućnost novog početka („Ponekad treba izmisliti svijet ispočetka / baš kao da ništa prije nije bilo ni poplave ni pogromi / ni strašne vijesti na televitiji“, str. 55). Кonačno, jedno zapažanje pojavljuje se u više pesama ove zbirke, ma kako surova i bespoštedna bila stvarnost o kojoj nam govori, a to je da na svojim plećima težinu sveta još uvek nose figure „ljubavnika“ i „ljubavnica“, „majke“ i „oca“, „bezemljaša“, „poraženih“, svih onih koji su bezmalo njegove žrtve, svih onih koji su, kako se to nekada govorilo, „prezreni na svetu“ („Djed je bio proleter / nije imao ništa baš ništa / hrabro je stupao u novi svijet ni sa čim /… slušala sam ga i mislila / blago nama blago nama / što bez tereta očeva / bez tereta djedova / što bez igde ičega stupamo u novi svijet / na praznim našim rukama rastemo“, str. 37). I mada stihovi ove zbirke počivaju na veštom i paradoksalnom spoju lirizma i oporosti, lišenog naivnog optimizma proteklih epoha, oni uprkos svemu svedoče o trajnoj i suštinskoj nesigurnosti svake sile, svakog poretka zasnovanog na dominaciji. Iako nam, dakle, govori o svetu koji je poražen, u osnovi njenog govora ukazuje se na mogućnosti da ovaj poraz bude prevaziđen. Zbirka pesama Tanje Stupar Trifunović Zmijštak nosi ovu svest sa neverovatnom lucidnošću i zato smatramo da zaslužuje nagradu koju smo joj dodelili – kaže se u saopštenju Žirija.
Žiri za Nagradu „Vasko Popa“ radio je u sastavu: Dragan Prole, Marija Šimoković i Stevan Bradić (predsednik). Na konkurs za nagradu pristigle su 54 knjige objavljene tokom 2022. godine. Žiri je nakon tri sednice odluku doneo većinom glasova.
Nagrada „Vasko Popa“ ustanovljena je 1995. godine u Vršcu. Osnivači nagrade su Društvo prijatelja Vršca „Vršac lepa varoš“ i Agencija Đorđević, uz saglasnost i podršku Haše Popa i Fondacije Hemofarm. O nagradi odlučuje tročlani žiri koji imenuje Agencija Đorđević na koju su preneta osnivačka prava i koja obavlja poslove vezane za nagradu u skladu sa Pravilnikom o nagradi. Darodavci novčanog iznosa su Senzal kapital, vlasnika Radeta Rakočevića, Beograd i Grad Vršac.
Među dosadašnjim dobitnicima Nagrade „Vasko Popa“ nalaze se Stevan Raičković, Ivan V. Lalić, Borislav Radović, Ljubomir Simović, Milutin Petrović, Novica Tadić, Slobodan Zubanović, Milan Đorđević, Radmila Lazić, Duško Novaković, Živorad Nedeljković, Dragan Jovanović Danilov i Bojan Vasić.
Nagrada se sastoji od Povelje s Popinim likom, rad akademskog slikara Milana Blanuše, i novčanog iznosa.
Nagrada „Vasko Popa“ dodeljuje se ove godine 29. put za najbolju novoobjavljenu knjigu pesama na srpskom jeziku.
Nagrada „Vasko Popa“ biće uručena Tanji Stupar Trifunović 29. juna 2023. godine, u Gradskoj kući Grada Vršca u 12 časova.