Mariji Karaklajić Nagrada „Biljana Jovanović“

Beograd, 8. aprila 2022. – Marija Karaklajić ovogodišnja je dobitnica Nagrade „Biljana Jovanović“ za knjigu sabranih drama Lice od stakla, objavljenu u izdanju Arhipelaga 2021. godine.
Odluku o nagrađenoj knjizi jednoglasno je doneo žiri u sastavu: Dragan Bošković (predsednik), Ana Stišović Milovanović i Tijana Matijević na sednici održanoj 4. aprila 2022. u Srpskom književnom društvu, koje je i osnivač ove Nagrade.
– Ispitujući granice žanra i dramskog pisma, Lice od stakla Marije Кaraklajić je više od knjige dramskih tekstova. A to više je smešteno u sam događaj pisanja, jer njeni dramski tekstovi kao da se ispisuju izvan sebe samih, sveta i nas, u teskobnim imaginativnim prostorima onoga „preko“. Od uslovno rečeno istorijskog „dramoleta“, do provokativnih monoloških meditacija, od „sabranog“ do „rastresitog“ solilokvija, ili od psihopoetizovanog dramskog teksta do egzistencijalističkog trilera, Lice od stakla zahteva isto tako „pomerenog“ čitaoca da krene u ove, uslovno govoreći, drame bez lica i to kao psihopatološki odraz savremenog društva bez lica.
Difuzne žanrovske strukture ‒ „unutrašnja drama“, drama „toka svesti“, monodrama, neoekspresionistička drama, drama bez lica, ili kako je već određeno: antimilitaristička drama ‒ oblikovane su autorkinom potpunom kompetencijom nad dramskom tenzijom i poetikom, intertekstom i smislom. Lice od stakla jeste traganje ne samo za egzistencijalnim zbivanjem čoveka koliko traganje za oblikom zbivanja identiteta čoveka i sveta. I, dalje, ova knjiga Marije Кaraklajić – sastavljena od pet dramskih komada: Fausse attaque, mal paré, Mlečni zub zemlje, Lice od stakla, Кuća s tri ruke i Pars hostilis – kao da nam nagoveštava nešto drugo: da nam se ipak ne događa kraj sveta nego kraj ljudskih bića. Кao stilski usavršeni književni tekstovi, ove drame kodiraju, anticipiraju i proizvode nove pozorišne stvarnosti. U polifono-paradoksalnoj igri označavanja, u preplitanju erosa i nasilja ili polemičkom izvrtanju tradicije, igri modernog i „klasičnog“, Lica od stakla nas postavljaju u prostore istinski avangardne i antidogmatske umetničke prakse. Prakse koja neponovljivo čuva – iako, naglasili smo, u momentu njegovog definitivnog nestanka – čoveka, ili možda postčoveka kao scene na kojoj se događa sećanje na čoveka – kaže se u saopštenju žirija.
Žiri se potom poziva na rečenice iz dveju autorkinih drama:
– Nije li to smešteno između sledećih rečenica, replika, iz dva različita teksta Marije Кarklajić:
Tamo je stajao, u uglu.
Кo?
Štap za hodanje kojim si me udarao, po glavi i leđima.
*
Mladi vojnik nikada neće utrčati na scenu. I tako je spasen jedan život.
Da nije, dakle, nikada izašao na istorijsku scenu, čovek bi bio spasen! – dobacuje nam Marija Кaraklajić.
Naglašavajući samosvojnost poetike i postupka Marije Karaklajić u njenim dramama iz knjige Lice o stakla, žiri ističe:
– Prepoznavši dalekosežnost svih poetičkih, smisaonih i žanrovskih pomeranja koja nosi Lice od stakla Marije Кarklajić, žiri je jednoglasno stao uz ovu knjigu: uz jednu, dakle, aktuelnu i zato rizičnu vrednost. I to ne samo zato što svojim žanrovskim identitetom korespondira sa dramskim stvaralaštvom Biljane Jovanović. Niti samo zato što je ovo prvi put da se Nagrada „Biljana Jovanović“ dodeljuje za dramu. Niti samo zato što autorka pronicljivo akcentuje probleme, bez vrednosnih sudova, bez arbitriranja i, naravno, bez definitivnih odgovora. Možda pre zato što je, izborivši se sa izazovima pisanja, književne tradicije, predrasudama jezika i žanra, Marija Кaraklajić hrabro odvojila svoju imaginarnu i poetičku teritoriju. Otvorenu, samosvesnu, a samim tim nemoguću, koja čuva čoveka koga više nema, čuva dramsko stvaralaštvo koga jedva da ima. Čuva svakoga od nas u svom junaku: Neznancu.
Među dosadašnjim dobitnicima Nagrade „Biljana Jovanović“ nalaze se i Srđan Valjarević, Danica Vukićević, Ibrahim Hadžić, Nemanja Mitrović, Uglješa Šajtinac, Jelena Lengold, Milena Marković, Slobodan Tišma, Mirjana Mitrović, Zoran Pešić Sigma i Sonja Veselinović.