Ljudmila Ulicka – Ekskluzivno

Slučaj Kukocki je u meni od rane mladosti

Ljudmila Ulicka

Susreti iz mladosti uputili su me u pravcu romana Slučaj Kukocki. Država želi da potpuno upravlja životima građana, a građanin zahteva da mu se ostavi prostor privatnosti u kome on sam može da odluči šta će da radi.

Beograd, 9. novembra 2015.

Razgovarala: Tamara Lakić

Proslavljena ruska književnica Ljudmila Ulicka našla je vremena da za čitaoce Arhipelag magazina odgovori na nekoliko pitanja usred najvećeg uzbuđenja i obaveza koji su izazvani izlaskom iz štampe njenog novog romana Jakovljeve lestve.
Neposredan povod za ovaj razgovor jeste roman Slučaj Kukocki čije je novo srpsko izdanje nedavno objavljeno u izdanju Arhipelaga u ediciji 100 slovenskih romana.

Kako je nastao roman Slučaj Kukocki? Šta je bio prvi podsticaj?
– Ja sam u mladosti htela da budem biolog. Završila sam Biološki fakultet Moskovskog državnog univerziteta, nekoliko godina sam radila u Institutu opšte genetike. Taj deo mog života, makar vremenski i ne bio tako dug, imao je za mene ogroman značaj. Nisam radila samo s biljkama, proučavajući genetiku slatkog graška, što je prvi počeo da proučava Gregor Mendelj. Radila sam i s decom koja su imala neizlečiva genetska oštećenja. Tokom tog mog posla ja sam bila u kontaktu s nekolicinom velikih naučnika genetičara. Upravo ti susreti i taj krug mišljenja koji su se oblikovali u to vreme uputili su me u pravcu romana Slučaj Kukocki.

Pavel Kukocki ne poštuje ideološka mravila. On je izabrao nauku. Vaši junaci stradaju zbog svojih ubeđenja.
– Kada čovek odabere profesiju lekara, to u idealnom slučaju opredeljuje način života. Tako je bilo od vremena Hipokrata. Lekar leči bolesne, i njemu je sasvim svejedno da li je bolesni ili ranjeni čovek dobar ili je pak loš. Medicina je iznad svake ideologije. Što se tiče različitih vrsta stradanja zbog ideologije, to ne važi samo u slučaju mojih junaka, mnogi stradaju zbog ideologija. Doduše, meni se čini da je u naše vreme sve manje ljudi koji su spremni da se žrtvuju zbog velikih ideja.

Može li se reči da je zabrana abortusa pokušaj države da upravlja životima svih svojih građana? I to svakim delom tih života.
– Naravno. To je večni sukob države i građanina: država želi da potpuno upravlja životima građana, a građanin zahteva da mu se ostavi prostor privatnosti u kome on sam može da odluči šta će da radi.

Kritika Vaš roman Slučaj Kukocki naziva romanom epohe ili porodičnim romanom. Koje je tumačenje Vama bliže?
– Otvoreno govoreći, ja se ne interesujem previše za to šta kritika piše o mom romanu. Mene mnogo više interesuje šta o njemu misle čitaoci, kako ga oni doživljavaju. Čini mi se da nijedan roman ne može da postoji bez odgovarajuće istorijske pozadine na kojoj se odvijaju događaji. U nekim slučajevima ta pozadina je istaknuta snažnije i podrobnije, dok je u drugim slučajevima akcenat na psihologiji junaka. Sve je to pitanje proporcije. A ja sam u romanu Slučaj Kukocki nastojala da naglasim obe dimenzije, jer su mi obe bile važne za priču o tom vremenu i ljudima u njemu.

Ovih dana objavljujete novi roman.
– Da, moj novi roman je upravo objavljen. Zove se Jakovljeve lestve. Kao osnova romana uzeta je prepiska mog dede i moje bake, radnja romana obuhvata nešto više od sto godina i nešto više od pet pokoljenja jedne porodice. Na pozadini dva rata, tri zatvorske kazne i velikog broja predstava koje izvodi jedna od junakinja romana.

Ako biste dana pisali novi roman Slučaj Kukocki, priču o Rusiji danas, šta bi bila glavna tema?
– Slučaj Kukocki je već napisan. Posle toga napisano je još nekoliko knjiga. I sve one na neki način govori o konkretnim vremenima. Zašto bih sada ponovo pisala već napisani roman? Bolje je i izazovnije da pišem neki novi roman. A sadašnje vreme će se svakako ogledati u njemu.