Katarina Roringer Vešović – Esej
Pledoaje za umetnika u dramskom piscu u 14 tačaka
Katarina Roringer Vešović
Suženi vidik i moralni rigorizam su za pisca fatalni.
Beograd, 6. februara 2023.
1. Potrebno je da se pisci, uopšte umetnici, vrate osnovnim pitanjima.
2. U pozorišnim komadima su nam ponovo potrebni karakteri.
3. Stvoriti karakter znači oblikovati likove sa više dimenzija. Intrigirajući karakter nikada nije ilustracija samo jedne osobine, niti je sav iz jedne ideje.
4. Umetnik treba da se pita o uzajamnim dejstvima psiholoških i moralnih determinanti čovekovog ponašanja, i o njihovoj povezanosti s čovekovim pogledom na svet, i načinom na koji živi.
5. Pisac treba da prikaže nevidljive veze između plošnog čoveka svedenog na Personu, i zatomljene individualnosti u dubini grotla, te njihovu latentnu eksplozivnost.
6. Zanima me da u dramama izrazim napetost između nagonskih i duhovnih snaga u čoveku, koja je u srži tajne.
7. Zanima me čovekov metafizički nemir, njegova nepomirenost sa smrću, i težnja da joj 
nešto suprotstavi. Zanimaju me suptilna nijansiranja unutrašnjeg čovekovog pejzaža, kao i uticaj spoljašnjeg dešavanja – neposredne okoline, ali i istorijskog trenutka – na lični život.
8. Obrazovanje emocija u pozorištu je oblik borbe protiv savremenog varvarstva, put ka čoveku koji vlada sobom, jer je u skladu sa samim sobom.
9. U dramskom obliku treba otvoriti pogled na celinu stvari. Treba povezati teleskopsku i mikroskopsku perspektivu na čoveka i svet.
10. Pisac koji teži da prikaže složenost stvarnosti ne može biti ujedno politički aktivista. Suženi vidik i moralni rigorizam su za pisca fatalni.
11. Do razumevanja složene slike stvarnosti, koliko je ono uopšte u čovekovoj moći, pisac neće doći samo skupljanjem informacija iz interneta ili čitanjem novina. Potrebno je i razmišljati.
12. Upravo danas, u našem binarnom svetu, pisac treba da izrazi misli s nijansama i prelivima, i tako ih suprotstavi 
jednostranim mislima u stvarnosti.
13. Potrebno je da upravo pisac, a ne samo režiser, radi na pronalaženju novih formi drame, i novih izražajnih sredstava, da bi prikazao složenost sveta.
14. Nakon godina mucajućih figura u savremenim komadima, kratkih i iskrzanih rečenica, treba dozvoliti lep jezik u drami, dopustiti junaku da izgovori rečenicu koja se ne sastoji samo iz kolokvijalnih fraza i medijskog jezika.
Autorka je dramska književnica, pozorišna kritičarka i esejistkinja. Njena knjiga drama Gladijatorske igre (dvojezično srpsko-nemačko izdanje) objavljena je nedavno u izdanju Arhipelaga.
_________________________________________________
© za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs
