Gojko Božović: Za desetak dana praktično je nestalo tržište knjige u Srbiji
Beograd, 12. aprila 2020. – Za samo desetak dana od pojave pandemije i uvođenja vanrednog stanja praktično je nestalo tržište knjige u Srbiji. Izdavači su ostali bez mogućnosti da organizuju javne događaje, a bez toga u ovom trenutku nema ni dobre prezentacije knjiga, ni prodaje knjiga. Veliki broj knjižara je zatvoren, a i preostale rade u otežanim okolnostima. Ljudi se manje kreću i upućeni su na prostor stana ili kuće. Ostala je samo internet prodaja koje u novim prilikama sigurno jeste nešto veća, ali ni izbliza ne može biti zamena za prodaju knjiga u knjižarama i u klubovima čitalaca. Nema smisla objavljivati knjige u okolnostima vanrednog stanja i pandemije. Tako je na tržištu knjiga u velikoj meri ugrožena i ponuda i potražnja, zbog čega su izdavaštvo i knjižarstvo među nekoliko najugroženijih i novim okolnostima najviše pogođenih profesija u Srbiji – rekao je Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, u razgovoru za Politiku.
Komentarišući odluku Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, čiji je Arhipelag član, da privremenoj bolnici na Beogradskom sajmu pokloni više od 1.000 knjiga, Božović je istakao:
– Nije samo Beogradski sajam, ceo svet je postao jedna velika i, nadamo se, privremena bolnica u kojoj vrebaju virusi i opasnosti, strahovi i odsustvo nade. Retorika je postala ratna i možemo videti kako, na različitim tačkama sveta, jedna po jedna zemlja prihvata militaristički jezik kao svakodnevni oblik komunikacije. Naša iskustva se vrtoglavo menjaju i ko zna šta će sve još naseliti naše iskustvo, a da mi posle nećemo znati šta da činimo s njim. U našem iskustvu nije bilo da sajam postaje bolnica. Ako se ne varam, ovo je četvrto vanredno stanje koje doživljavam, ali je prva pandemija i prvi policijski čas. Čovek danas bez ikakve vlastite zasluge lako može da bude svedok istorije.
Božović je govorio i o najavljenim državnim merama podrške za mala i srednja preduzeća pogođena pandemijom koronavirusa:
– Država je objavila neke mere, ali one nisu ni dovoljne, ni pravovremene. Pre toga su banke odložile kreditne obaveze za vreme trajanja pandemije, što je svakako važno. Država je morala da reaguje brže i konkretnije kako bi se i u izdavaštvu i u mikro, malim i srednjim preduzećima očuvali zaposlenost i mogućnost nastavka posla nakon okončanja pandemije. Ne smemo doći u situaciju da posle pandemijske katastrofe doživljavamo ekonomsku katastrofu, jer to neće pogoditi samo ovo ili ono preduzeće, ovog ili onog poslodavca, ovog ili onog radnika, već će ugroziti čitavo društvo. Država je trebalo da na urgentni i trenutni problem reaguje momentalno, ali i konkretnije. Trebalo bi otpisati porez na dobit, jer nikakve dobiti ove godine neće biti. Ako se stranim investitorima daju tolike pogodnosti, onda mikro, mala i srednja preduzeća u vreme pandemije i njenih posledica moraju biti oslobođena poreza i doprinosa na plate. Utoliko pre što do problema nije došlo zbog njihovog rada ili nerada nego zbog više sila i zbog primenjenih mera koje faktički onemogućavaju poslovanje.
