Gojko Božović

Bojkot

Uslovi postojećeg otkupa knjiga onemogućavaju samu svrhu otkupa, ostavljajući biblioteke i čitaoce bez knjiga.

Beograd, 31. marta 2025.

Prvi put otkako postoji institucija otkupa knjiga za javne biblioteke izdavači su odlučili da bojkotuju konkurs Ministarstva kulture za otkup. Pre nepunih dvadeset pet godina ta institucija je obnovljena: u drugoj polovini 90-ih otkup je bio namenjen samo probranim režimskim izdavačima, još pre režimskim autorima.
Izdavači nisu slučajni prolaznici u kulturi, niti je njihova odluka da bojkotuju ovogodišnji otkup slučajna. Ona je posledica višegodišnje ignorancije zahteva izdavača kako da se konkurs za otkup knjiga za javne biblioteke unapredi, pre svega, u interesu čitalaca koji koriste usluge biblioteka. Ta ignorancija je kulminirala uslovima ovogodišnjeg konkursa Ministarstva kulture. Ti uslovi su restriktivni i retroaktivni, štetni i protivni interesima cele kulturne zajednice. Oni su vrhunac kulturne politike koja počiva na marginalizaciji kulture i na nepoverenju u kulturni i uopšte društveni pluralizam.
Jedno se ne sme zaboraviti. Kulturna zajednica je „voćka čudnovata“. Ne možete njom upravljati čak ni ako ste njen deo. A ako niste njen deo, onda njom ne samo da ne možete upravljati, nju vrlo često ne možete ni razumeti.
Razlozi izdavača za bojkot su vrlo jasni: ignorisanje predloga izdavača, loš model otkupa na čije smo nedostatke godinama ukazivali, smanjenje budžeta za otkup, pokušaj Ministarstva da se budžetom predviđenim za jednu godinu otkupi dvogodišnja izdavačka produkcija, netransparentnost konkursa, restriktivni uslovi s retroaktivnim dejstvom.
Odgovorni pred svojim čitaocima i zabrinuti za prilike u kulturi u kojoj delujemo, izdavači nisu mogli prihvatiti uslove i zahteve Ministarstva kulture, jer oni nisu u interesu savremene srpske kulture.
Jasne su i posledice politike otkupa i konkursnih uslova Ministarstva. Na Otkupu neće učestovati izdavači najznačajnijih knjiga, većina najznačajnijih knjiga neće se naći u bibliotekama, biblioteke će funkcionisati otežano, članovi biblioteka neće moći da zadovolje svoje potrebe za knjigama, u narednih godinu dana biće objavljeno manje knjiga na srpskom jeziku.
Studeni niti su zapalili žito, niti su oduzeli budžet za otkup knjiga. Toga su svesni izdavači, kao i čitava javnost. Četvrti studentski zahtev proistekao je iz namere Vlade Srbije da subvencioniše dolazak stranih univerziteta u Srbiju. To nema nikakve veze sa Otkupom, ali ima sa stalnim nastojanjem vlasti da sukobljava različite društvene grupe. To je u ovom slučaju svakako uzaludan posao. Izdavači i kulturna javnost dobro znaju adresu problema.
U javnosti se, kad dobronamerno, kad nedobronamerno, kao razlog bojkota najčešće pojavljivalo pitanje ćirilice. To nije tačno. U bojkotu su i izdavači koji većinski objavljuju knjige na ćirilici. Čitaoci znaju da je logo Arhipelaga na ćirilici. U prošloj godini smo objavili više knjiga na ćirilici nego na latinici. Nećemo nikome da se pravdamo, ali nećemo ni da prihvatamo da bilo ko određuje našu uređivačku politiku, pravo naših autora na izbor pisma, pravo naših čitalaca na stečene navike. Spin o ćirilici nije proistekao iz želje da se ćirilica više koristi, već iz Ilustracija za tekst Gojko Božović – Kolumna populističke političke potrebe da se skrene pažnja s drugih tema.
Srpska kultura je, kao što se dobro zna, kontaktna kultura. To se, istina, može reći za većinu evropskih kultura. Ali za srpsku kulturu to važi u većoj meri nego za većinu evropskih kultura. Istorijski razlozi, recimo: dugo trajanje u različitim imperijama, jugoslovensko iskustvo, srazmerno velika dijaspora, učinili su srpsku kulturu i srpsko društvo policentričnim i u kulturnom smislu, a put srpske kulture tekao je u neprestanim dodirima, susretima, prožimanjima, dijalozima. Takve okolnosti se ne smeju previđati, niti se kultura i celo društvo smeju stavljati pred traumu još jednog izbora, motivisanog potrebom da jedna vlast na pitanju ćirilice ne učini ništa za kulturu već da obnovi svoj propali nacionalni legitimitet.
Izdavači i biblioteke su prirodno upućeni jedni na druge. Niti biblioteke mogu bez naših knjiga, niti su mnogi čitaoci u prilici da priušte sebi knjige bez uloge biblioteka. Uslovi postojećeg otkupa knjiga onemogućavaju samu svrhu otkupa, ostavljajući biblioteke i čitaoce bez knjiga. Pokušaćemo u saradnji s bibliotekama da nađemo rešenja koja će barem umanjiti štetu koju nismo napravili ni mi ni oni.