Gojko Božović – Kolumna

Poslednji Sajam knjiga na istorijskom mestu?

Gojko Božović

Po svemu sudeći, Beogradski sajam knjiga koji počinje za pet dana biće poslednji Sajam knjiga koji se održava na istorijskom mestu, prepoznatljivom generacijama čitalaca.

Beograd, 17. oktobra 2023.

Po svemu sudeći, Beogradski sajam knjiga koji počinje za pet dana biće poslednji Sajam knjiga koji se održava na istorijskom mestu, prepoznatljivom generacijama čitalaca koje su odrastale i zadovoljavale svoje kulturne potrebe u ovoj zemlji.
Takav rasplet događaja može odložiti ili sprečiti samo veliki politički i društveni preokret koji bi obnovio javni interes naspram tajnih ugovora, privatnih profita i arbitrarnih odluka.
U najboljem javnom interesu jeste da Beogradski sajam ostane na mestu na kome se nalazi duže od šezdeset pet godina. Za to vreme kupole Beogradskog sajma, i to ne samo Hale 1 nego i svih drugih kupola koje s njim čine celinu, postale su jedan od markantnih znakova Beograda. Uz Beogradski sajam kao mesto prezentacije i promocije, proteklih decenija razvijale su se mnoge industrije i mnoge profesije u ovoj zemlji.
Još jedan element tradicije biva prebrisan u tišini, kao da ga nikad nije ni bilo i kao da se to ne tiče svih. Još jedan prepoznatljiv gradski profil biva prepušten unifikaciji i nivelaciji, investitorskoj arhitekturi i inženjeringu političkog urbanizma. Arhitekta Đorđe Bobić pisao je pre nekoliko godina o „arhitekturi u iznudi“. Od arhitekture najpre se došlo do „arhitekturi u iznudi“, a sada je ostala samo iznuda. Novo mesto koje je predviđeno za Sajam bilo bi bolje da je namenjeno za novu gradsku celinu koja se planira na mestu sadašnjeg Sajma.
Metastazirajući u tkivo grada, Beograd na vodi se presipa preko svih granica, zauzimajući jednu po jednu tačku grada. Ako se ne može osporiti javni interes da kosmopolitski grad kakav je Beograd ima sajam na istorijski prepoznatljivom mestu, ne može se artikulisati nikakav opšti interes u tome da neko podiže privatnu zgradu na mestu javnog dobra.
Mesta se stvaraju i izgrađuju u dugom vremenu, ponekad se, uprkos svim namerama, nikad i ne stvore i ne izgrade, a ruše se i upropašćavaju lako i odjednom.
Zaprepašćujuća tišina splela se oko odluke da se izmesti Beogradski sajam na jedva poznatu lokaciju. Ta odluka je duga prekrivana tišinom, a kada je objavljena, jedva da je, u konfuznom javnom prostoru, među mnoštvom informacija, izazvala iole značajniju reakciju javnosti. Teško je naći čoveka koji nije posetio makar jednom makar jedan događaj na Beogradskom sajmu, bio to neki sajam, koncert, utakmica, revija ili novogodišnji vašar, ali je teško sada naći i nekoga ko o tome javno govori.
Otuda ovogodišnji Sajam knjiga dolazi skoro neprimetno. Bez velikih najava i bez posebnog marketinga. U stišanoj i oproštajnoj atmosferi, s nejasnim očekivanjima i bez pravog razgovora o budućnosti Beogradskog sajam knjiga.
Gde će se održati sledeći Beogradski sajam knjiga pošto su male šanse da će se održati na poznatoj adresi?
Za taj razgovor već sada je kasno. Mada su izdavači tražili taj razgovor, nije se našao niko ko želi da razgovara, ko može da ponudi odgovor ili ko razume zbog čega je Sajam knjiga potreban Beogradu.
Čitaoci su uvek bili najbolje lice Sajma knjiga u Beogradu. Biće to i ove godine. Sajam knjiga je poslednje mesto na kome se mogu videti sve knjige koje se tokom jedne godine objave u Srbiji. Zato je to mesto bilo važno i u boljim i u gorim prilikama, i kada je Sajam knjiga bio više programski profilisan i kada se pretvarao u jednonedeljni autlet za knjige, i kada je poseta rasla i kada je poseta opadala.
Ove godine na Sajmu knjiga.