Gojko Božović – Kolumna

Mesto dijaloga

Gojko Božović

Tri velike teme predstavljaju neku vrstu zbirnog iskustva najvećeg broja knjiga u ovom izboru: istorija, utopija i tranzicija.

Beograd, 5. februara 2018.

Na početku svakog poduhvata stoje zamisli, ali su one vredne samo ako potom postanu činjenice našeg iskustva.
Kada je osnovana edicija 100 slovenskih romana, želeli smo da ona uspostavlja pokidane niti južnoslovenskog i uopšte slovenskog kulturnog i književnog kontinuiteta u savremenosti opterećenoj socijalnim, istorijskim i političkim izazovima prvog reda, da skreće pažnju na vredne romane pisane na nekom od slovenskih jezika u uskomešanom razdoblju posle pada Berlinskog zida i da, nasuprot svakoj komercijalnoj histeriji, čini dostupnim temeljne vrednosti savremenog romana prepoznate u aktuelnoj književno-kritičkoj recepciji.
Mnogi pisci čiji su romani zastupljeni u ovoj antologijskoj ediciji, premda potvrđeni u svojim kulturama, a neki prisutni i u evropskom književnom kontekstu, prvi put se prevode na većinu slovenskih jezika. Zahvaljujući tome, ova edicija je podstakla i nastanak nove generacije prevodilaca sa slovenskih jezika.
Edicija 100 slovenskih romana je najveći međunarodni književni i kulturni projekat u koji je u protekle tri decenije uključena srpska ili neka druga slovenska književnost. Uspostavljeni dijalog samo je, zapravo, osnova za dijalog sa širim evropskim i vanevropskim okruženjem.
Ediciju 100 slovenskih romana sačinjavaju pisci svih generacija i romani najrazličitijih tema i gotovo svih zamislih poetika. Ali tri velike teme predstavljaju neku vrstu zbirnog iskustva najvećeg broja knjiga u ovom izboru.
Jedno je istorija kao velika priča slovenskih književnosti od vremena kada se istorija nejasno deli od mita, preko zlatnih epoha pojedinih kultura do žive i još neohlađene istorije savremenog doba.
Drugo je utopija. Nepodnošljiva stvarnost, nerazrešeni konflikti i dramatične okolnosti proživljenog iskustva zahtevaju izlaz u umetničkoj imaginaciji i u stvaranju mogućih i nemogućih svetova. Književnost se otuda doživljava kao produbljena priča i kao neprevaziđeni način da se stvarnost razume i da se u njoj otkrije preko potrebno zrno smisla.
Treća, ali nipošto ne i poslednja tema jeste tranzicija. Sve slovenske zemlje su od vremenskog trenutka koji je za svoj početak uzela ova edicija ušle u tranziciju, neke ekonomsku, neke društvenu, neke političku, neke u svaku od njih zajedno. Ali ni u jednoj od ovih zemalja taj proces nije u potpunosti završen i apsolviran. Koliko god nam izgledalo da je svaka od ovih tranzicija neuporediva i različita od svake druge promene istog doba, 100 slovenskih romana daje nam gotovo isto toliko razloga da stvari stoje posve drugačije. Kada bismo u većini srpskih ili slovenačkih, slovačkih ili ruskih, makedonskih ili hrvatskih romana samo zamenili imena junaka ili mesta događaja, videli bismo koliko je naše tranzicijsko iskustvo, kako ga vidi savremeni roman, zaprepašćujuće slično i koliko je književnost i u najnovijim primerima zadobila snagu pronicljivog svedočanstva.
Centar slovenskih kultura, koji je od danas otvoren za čitaoce, nastaje da bi bio mesto vrhunske književnosti i mesto dijaloga.
Iz tog dijaloga niko nije isključen, naprotiv, glasovi se umnožavaju, a slika koju nude izabrani romani predstavlja samo deo mozaika šireg evropskog i još šireg književnog i kulturnog horizonta savremenog trenutka.

Reč na otvaranju Centra slovenskih kultura Foruma slovenskih kultura u Narodnoj biblioteci Srbije, 28. februara 2018.