Gijom Klosa u Srbiji

Beograd, 16. januara 2020. – Gijom Klosa, poznati francuski intelektualac i esejista, aktivista, bivši evropski politički savetnik i poslovni lider, boraviće naredne nedelje u Srbiji povodom nedavnog srpskog izdanja svoje knjige Jedna evropska mladost u Arhipelagu u prevodu Duška Lopandića. Tokom boravka u Srbiji Gijom Klosa će imati više susreta sa čitaocima i medijima, a posetiće i Fakultet političkih nauka u Beogradu, gde će održati predavanja i razgovarati sa profesorima i studentima.
Gostovanje Gijoma Klose u Srbiji organizuju Francuski institut u Srbiji i Izdavačka kuća Arhipelag.
Ključni događaj boravka Gijoma Klose u Srbiji jeste predstavljanje knjige Jedna evropska mladost u Francuskom institutu u Srbiji 22. januara (Knez Mihailova 31) s početkom u 18 časova. Pored Gijoma Klose, o knjizi Jedna evropska mladost govoriće Duško Lopandić i Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.
Narednog dana Gijom Klosa posetiće Novi Sad, gde će imati razgovor o knjizi Jedna evropska mladost u knjižari Bulevar books (Bulevar Mihajla Pupina 6) s početkom u 17.30 časova. U razgovoru će učestvovati Gijom Klosa, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Pavle Sekeruš i Gojko Božović.
– Ova knjiga predstavlja nezavršenu pripovest jedne generacije – moje. Ova generacija je rođena u vreme krize iz 1973. godine. Ona je sledila generaciju „bejbibumera“ i prethodila generacijama „svet“ i „društvene mreže“. To su bila „deca televizije“, televizije koja počinje da se gleda, povremeno i vanredno do šezdesetih godina, a zatim sve više sistematski tokom sedamdesetih, do te mere da je ova navika postajala briga naših roditelja na sličan način na koji smo mi danas zabrinuti za ponašanje naše dece „zakačene“ na društvene mreže. Ona nosi u svojim genima sećanje na dva svetska rata, savest zbog Hirošime i kolonizacije. Nju je obeležio pad Berlinskog zida u novembru 1989. godine koji je izmenio njen horizont baš u vreme kada je dostizala punoletstvo. Proživela je 11. 11. 2001. sa empatijom, osećajući intuitivno da će pad kula blizankinja najaviti kraj zapadne dominacije. Ona je takođe prva generacija ere interneta. Ona nema poverenja u ideologije i zna da države i organizacije imaju nedostatke. Ona ističe ideju jednakosti i kaže da voli različitosti, ali u svakodnevnom životu njene navike su često egoistične i kontradiktorne. U trenutku kada se ta generacija priprema da preuzme uzde političke, društvene, intelektualne i ekonomske vlasti, poželeo sam da ponovo razmotrim okolnosti koje su uticale na našu viziju sveta i istorije. Ko smo mi, zaista? Da li ovoj generaciji pripada posebna uloga u momentu kada je evropsko jedinstvo potresano krizom bez kraja i kada se odlučuje o budućnosti naših nacionalnih demokratija, uzdrmanih raznim oblicima populizma? Da li će ona završiti proces evropske integracije ili će dozvoliti da dođe do njegove razgradnje? Da li će ona u sebi pronaći dovoljnu unutrašnju snagu? – kaže Gijom Klosa povodom knjige Jedna evropska mladost koja je izazvala veliku pažnju francuskih i evropskih čitalaca i medija.
Poznat kao esejista, Gijom Klosa ima i zanimljivu političku i poslovnu karijeru. Klosa je predsednik francuskog think tanka i građanskog pokreta CIVICO EUROPE, bivši specijalni savetnik potpredsednika Evropske komisije zadužen za digitalizaciju (2018-2019), autor izveštaja „Ka evropskom suverenitetu u medijima“ – o budućoj industrijskoj strategiji Evropske unije za medije u doba veštačke inteligencije. Evropski audiovizuelni direktor, nadležan za oblast veštačke inteligencije, Gijom Klosa je bio i direktor Evropske radiotelevizijske unije (2013-2018).
U francuskoj i evropskoj višoj administraciji Gijom Klosa bio je savetnik ministra za evropska pitanja u okviru poslednjeg francuskog predsedavanja EU, potom predstavnik Istraživačkog centra o budućnosti Evrope, kojim je predsedavao Felipe Gonzalez (Evropski savet). Diplomirao je na Visokoj školi za komercijalne studije, na Science-Po u Parizu i na Londonskoj školi ekonomije. Klosa predaje strategiju medijske transformacije na Sciences-Po Paris.
Autor je brojnih eseja, među kojima su Evropa, poslednja šansa?, Jedna evropska mladost i Mediji za dobro. U Francuskoj je poznat po zalaganju za budućnost Evrope. Sa 15 godina pokrenuo je evropski srednjoškolski kulturni magazin. Godine 1989. učestvovao je u pokretanju Evropskog parlamenta mladih u Solunu u Grčkoj, na dan pada Berlinskog zida. Nakon prvog kruga predsedničkih izbora 2002. godine, osnovao je think tank EuropaNova sa ciljem da se stvori generacija evropskih lidera sposobnih za suočavanje sa krizama. Nekoliko nedelja pre glasanja za Brexit pokrenuo je evropski građanski pokret Civico EUROPA. Takođe je inicijator WeEuropeans-a, najvećeg transnacionalnog konsultativnog tela građana ikada organizovanog, na 24 jezika i u 27 zemalja, sa ciljem istraživanja novih oblika učestvovanja građana, odnosno pronalaženja nove etape demokratije.