Dvadeset godina od objavljivanja romana Srđana V. Tešina „Kuvarove kletve i druge gadosti“
Beograd, 15. aprila 2026. – Najpoznatiji roman Srđana V. Tešina Kuvarove kletve i druge gadosti premijerno je objavljen pre dvadeset godina, 2006, u izdanju Stubova kulture, a potom kod istog izdavača i kao elektronsko izdanje 2012. Tešin je 2004. za nacrt romana dobio nagradnu stipendiju Fonda „Borislav Pekić“.
U proteklih dvadeset godina Tešinov roman je doživeo više izdanja, od toga četiri izdanja u inostranstvu. Cenjen među čitaocima i u kritici, roman Kuvarove kletve i druge gadosti doživeo je veliki broj promocija u zemlji i inostranstvu, a po ovom romanu nastao je i jedan strip. Tešin je 2004. godine za nacrt romana dobio nagradnu stipendiju Fonda „Borislav Pekić“.
Prvo izdanje romana Kuvarove kletve i druge gadosti objavljen je 2006. godine u izdanju Stubova kulture, a šest godina kasnije kod istog izdavača objavljeno je i elektronsko izdanje romana.
Po odlomcima iz Kuvarovih kletvi i drugih gadosti mađarski umetnik Geza Ric nacrtao je strip koji je objavljen u subotičkom časopisu Simpozion 2009. godine, dok je izložba ovog stripa upriličena 2014. na 3. Beogradskom festivalu evropske književnosti, koji organizuje izdavačka kuća Arhipelag, a koja je upravo te godine objavila i novo izdanje ove snažne i uzbudljive Tešinove romaneskne priče o zločinu i strasti, ljubavi i kazni u svakodnevici i istoriji naših dana. Urednik oba srpska izdanja je Gojko Božović.
Izdavačka kuća Ikona iz Skoplja objavila je u dva izdanja, 2012. i 2018. godine, na makedonskom jeziku roman Kuvarove kletve i druge gadosti, pod naslovom Kletvite na gotvačot i drugi gadosti. Roman je na makedonski jezik prevela Jasmina Aleksova. U Sloveniji je ovaj Tešinov roman objavljen 2009. godine u ediciji Aleph, u prevodu 
Sonje Polanc, pod naslovom Kuharjeva prekletstva in druga grozodejstva.
Promocije Tešinovog romana su tokom godina održane širom Srbije, ali i u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Austriji.
O Tešinovom romanu hrvatski pisac i prevodilac Neven Ušumović je rekao: „U knjizi Kuvarove kletve i druge gadosti Tešin nam servira zamršeno klupko grotesknih priča čiji krajevi počinju ili završavaju u Mokrinu, banatskom selu u blizini Kikinde. Glavni junak romana ratni je izvještač i fotograf Pavle; upravo na njegov način, distancirano, a opet fotografski opsceno i hladno, iz poglavlja u poglavlje ulazimo u krležijanski obračun s obiteljskom, lokalnom i nacionalnom tradicijom koja se prokazuje kao nesretno nasljedovanje perverzija, trauma i zločina. Ovim romanom Tešin hrabro zadire u aktualnost i u svoju fikciju uvlači traumatične i tabuizirane teme srpske javnosti, što ga svrstava u red najintrigantnijih srpskih pisaca danas.“
U razgovoru za Feral Tribune s novinarkom i spisateljicom Tatjanom Gromačom, Tešin je precizirao da su Kuvarove kletve i druge gadosti „pokušaj opisivanja morbidnosti banatske ravnice kroz porodičnu sagu i cikličnost istorije“ i da je „potmula atmosfera romana protkana zapletima između strasnih i perverznih likova koji se bore sa sopstvenim i tuđim ravnodušnostima prema zločinima ili sami čine nezamislive zločine“.
U tekstu objavljenom u Danasu književni kritičar i pisac Mića Vujičić konstatovao je da „treba imati hrabrosti, pa se uhvatiti ukoštac s tek minulom stvarnošću, što je Tešin odabrao za svoj glavni zadatak. Sve izmisliti, ali i tako izmišljeno locirati u svoje rodno mesto. Onda pripovedati bez cenzure! Utkati u priču i sve zločine činjene od početka Drugog 
svetskog rata na ovamo, ispitati svoju, a ne tuđu krivicu. Takvim izborom teme Tešin je učinio ono što do sada gotovo niko nije. Dirnuo je u tabue, otvorio otvorene rane i zbog toga će se oko Kuvarovih kletvi i drugih gadosti dići velika prašina (ovog puta bez pustinje), s polemikama koje su, razume se, već počele.“
Upravo u duhu Vujičićevih reči književni kritičar Ivan Bevc je 2007. godine, u prikazu za YellowCab napisao: „Da je sreće, agilnijeg izdavača i pismenijeg naroda, roman Kuvarove kletve i druge gadosti do sada bi imao desetak izdanja, a autor bi bio zvezda srpske književnosti; umesto na desničarskim sajtovima, gde ga opskurne kreature koje su se prepoznale u galeriji jezivih junaka njegovog dela čereče optužujući ga da je izdajnik, plaćenik, da mrzi Srbiju i sl., knjigom bi se bavili ozbiljni analitičari u TV emisijama. Suštinski, ovakva knjiga imala bi u pristojnoj kulturi tretman kakav, na primer, novi Uelbekov roman ima u Francuskoj. Podelio bi publiku i kritiku, ali mu niko ne bi sporio značaj.“
U izdanju Arhipelaga objavljena su četiri romana Srđana V. Tešina, među kojima su i Moje i Mokrinske hronike, tri knjige priča, od kojih je najnovija Žan Grenije, navodni vukodlak, kao i knjigu priča za decu Luka kaže. Za knjigu priča Crna Anđelija Tešin je dobio Andrićevu nagradu za najbolju knjigu priča na srpskom jeziku.
