Darko Tuševljaković – Kolumna

Kako je nastao Jegermajster

Darko Tuševljaković

Odmor se pretvorio u košmar.

Beograd, 8. juna 2019.

Jegermajster priča priču o ljudima koji pokušavaju da odgonetnu tajnu sveta u kom žive, uporno se suočavajući s neuspehom dok traže jasan stvarnosni obrazac koji bi ih zadovoljio i ponudio im smisao.
U knjizi su se spojile ideje nastale još u vreme pisanja prethodnog romana sa nedavnim snom u kom se pojavilo intrigantno biće koje je želelo nešto da mi poruči. Shvatio sam da ne mogu da proniknem u njegovu suštinu na isti način na koji ne mogu da proniknem u suštinu televizijskog programa, prepirke penzionera na ulici, kretanja kupaca u supermarketu, misli svojih prijatelja, sopstvenih dinamičkih stereotipa.
Iz te nemogućnosti su se, postepeno, u meni uobličili likovi: dvoje ljudi, istovremeno bliski i udaljeni, koji nisu sigurni odakle se znaju, ali su veoma svesni svoje povezanosti, zatiču se na neimenovanom ostrvu, naizgled turističkom raju iz agencijskih brošura, kako bi se na tom izolovanom kopnu odmorili, ali niti znaju od čega treba da se odmore, niti je ostrvo mesto na kom odmor mogu da nađu. Njihova očekivanja bivaju izneverena praktično odmah po prispeću, dok ih maglovit svet aluzija uvlači u sebe mešavinom poznatih elemenata i onih koji deluju sasvim strani i novi. Kontrasti se nižu dok se ljubavni par navikava na neobično tlo: hladnoća mora suprotstavljena je toploti kamena, bliskost fragmentarnih sećanja nadmeće se sa nepoznanicama unutrašnjih i spoljnih pejzaža, prozaičnost jave stoji nasuprot proizvoljnosti sna – ili je možda obrnuto?
Likovi u Jegermajsteru se nalaze u stalnom stanju zapitanosti (koju, doduše, pokušavaju da prikriju ispod maske staloženosti i lažne spoznaje), jer ne mogu da razluče šta im se već desilo, šta im se trenutno dešava i šta će im se, možda, tek desiti. Za njih nije samo budućnost neizvesna; i prošlost i sadašnjost postaju relativne kategorije, podložne promenama na koje oni ne mogu da utiču.
Odmor će se pretvoriti u košmar u kom se realistične epizode smenjuju sa onim bizarnim, u sledu koji će s vremenom poništiti razliku između njih, tako da će, bliže klimaksu, ono što je u početku delovalo normalno postati nestvarno, i obrnuto: područja sna preobraziće se u nešto opipljivo, nešto što će o prošlosti i sadašnjosti govoriti s jednakim (upitnim) autoritetom kao iščašena zbilja protagonista.
Zlokobna atmosfera na ostrvu doprinosi napetosti između likova i kako radnja odmiče tako postaje sve jasnije da se priča plete oko zajedničke traume koju ljubavni par ne ume da prevaziđe, jer istovremeno deluje kao da su je već doživeli i da čekaju da se ona tek dogodi.
Oslobođeno iluzije o kretanju i svrsi, njihovo vreme protiče drugačije, što može biti tek osobina mesta, nesvakidašnje svojstvo lokalne geografije, ili pak očekivani proces suočavanja sa nesavladivom preprekom. Njih dvoje, stoga, svako za sebe, ali i zajedno, pokušavaju da od svojih života načine narative koji će im pomoći da se usidre u sadašnjosti, ali ti trzaji svesti su naivni i završavaju se još većom zbunjenošću.
Organizovani obilasci znamenitosti na ostrvu – od napuštenog leprozarijuma, preko glavnog grada sa njegovim turističkim zamkama, do arheoloških iskopina sraslih sa morem – postaju odrazi njihovog nasumičnog kretanja kroz sopstvene unutrašnjosti, lavirinte sa više od tri dimenzije iz kojih izlaza verovatno nema.
Drugi turisti, njihovi vodiči i osoblje hotela deo su iste menažerije kao stvorenja iz snova glavnog lika: i o jednima i o drugima znamo jednako malo, iako i jedni i drugi vrše direktan uticaj na živote junaka.

Autor je dobitnik Evropske nagrade za književnost i pisac romana Jegermajster upravo objavljenog u izdanju Arhipelaga.

© za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs