Čarls Simić – Kolumna
Većina ljudi ne želi da čuje istinu o sebi i svetu
Čarls Simić
Da budem iskren, više vole da čuju laž.
Beograd, 16. aprila 2019.
Društveni mediji ispunjavaju jedan od najvažnijih preduslova policijske države: nema privatnog života, sve što se tiče pojedinca iznosi se u javnost. Izgleda da smo potcenili beskrajne simpatije naših savremenika prema ovako zloćudnim političkim sistemima.
Zakon uzroka i posledice najveći je neprijatelj naše nacije.
Kad našim sunarodnicima laž počne da zvuči bolje nego istina, u grdnoj smo nevolji.
Staljin i Tito bili su prvi koji su pokušali da me poprave, nauče lepom ponašanju i novom rečniku, srećom, bio sam loš đak.
Pesimista spasen zahvaljujući svom smislu za humor, ima li dirljivije priče?
Poezija nije pi-ar. Nijedna umetnost ne mora da dokazuje svoju društvenu korisnost, osim pod komunizmom i fašizmom.
Kao dete, uvek sam nešto krišom žvrljao. Ljudi su zavirivali preko mog ramena da vide šta to škrabam, kao i pauci i muve, čak i Bog, pa sam se danima skrivao ispod prekrivača. Kad bi me pitali šta tamo radim, uzviknuo bih: „Ništa!“ Jednom su pretresli moj krevet dok sam bio odsutan i pronašli patrljak olovke ispod jastuka. Drugom prilikom zatekli su tako izgužvane čaršave da su pomislili kako sam se, izvesno, hrvao s gomilom demona.
U savremenim filmovima zabavljamo se prizorima krvi i masakra, nasilje doživljavamo kao užitak, a krvoproliće nas razgaljuje.
Kao nekada komunisti, sada i mi tražimo političku književnost koja se drži propisanih tema, koja je poučna, jednoobrazna i lišena svake individualne ekscentričnosti i slobodnog uzleta imaginacije.
Budućnost: šahovska tabla gde se još ne razaznaje nijedna figura.
Još jedan vek u kome je svako ko je dublje razmišljao na kraju ostao sam i bez teksta.
Svuda gde je konformizam ideal poezija nije dobrodošla.
Većina ljudi ne želi da čuje istinu o sebi i svetu oko njih. Da budem iskren, više vole da čuju laž.
Po veličanstvenoj zamisli naših bogataša i moćnika, Amerikanci treba više da rade, manje da jedu i ranije umiru. Naterati siromašne da stežu kaiš smatraju posve opravdanim i moralnim činom.
Danas se čitav svet suočava sa osvetom seljačina. Oduvek su im bili 
mrski gradovi i njihova tolerantnost prema drugim rasama, etničkim grupama, religijama i slobodama koje uživaju čak i žene i omladina.
U tabloidu izloženom u samoposluzi pročitao sam kako je neko unajmio amazonske lovce na glave da spreče kriminal u našim velikim gradovima.
Kad pročitate aktuelne vesti iz sveta, ne gine vam portabl pakao – onaj što komotno staje u vašu glavu, uprkos gomilama unesrećenih i svekolikom dimu i paleži.
Ovaj svet bezglavo srlja dođavola. U mojim godinama trebalo bi da sam već oguglao na to, ali nisam.
Prevod sa engleskog: Vesna Roganović
Autor je veliki američki pesnik i esejista srpskog porekla, čije su knjige izabranih eseja Čudovište voli svoj lavirint, Gledaj dugo i netremice i Tamo gde počinje zabava objavljene u izdanju Arhipelaga.
© za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs
