Burhan Sonmez

Sloboda izražavanja je pod ozbiljnim napadom

Dok se čitav svet suočava sa epidemijom Covid-19, širi se još jedna epidemija zvana autoritarizam.

Beograd, 11. oktobra 2021.

U ime zemalja koje su trenutno u nevolji, poput Avganistana, Mjanmara i Belorusije, zahvalan sam svim centrima PEN-a na njihovom solidarnom radu. Mi smo velika zajednica pisaca u sto pedeset zemalja.
Želim da zahvalim svojim kolegama kandidatima Đokondi Beli i Benu Okriju na njihovoj energiji i inteligenciji koju su uložili u rad PEN-a. Nastavićemo da radimo zajedno. Verujem da smo zajedno jači.
Zahvaljujem svojim kolegama članovima PEN-a što su mi poverili budućnost PEN-a – to su čast i odgovornost koje prepoznajem i koje ću imati na umu i u srcu dok sam predsednik naše plemenite organizacije.
Кao novi predsednik Međunarodnog PEN, ponosan sam što sam u nizu velikih imena književnosti i slobode kao što su Ketrin Ejmi Douson Skot, Dženifer Klement, Per Vastberg, Džon Ralston Sol, H. Dž. Vels, Artur Miler i Hajnrih Bel.
Dok se čitav svet suočava sa epidemijom Covid-19, širi se još jedna epidemija zvana autoritarizam. Sloboda izražavanja i ljudska kreativnost su pod ozbiljnim napadom.
Danas je Međunarodni PEN potreban više nego ikad.
Pre sto godina, u govoru na prvoj večeri PEN-a, naš prvi predsednik Džon Goldsvorti rekao je: „Mi pisci smo na neki način poverenici ljudske prirode, ako smo uskogrudi i puni predrasuda, mi nanosimo štetu ljudskoj rasi.“
Ponovno potvrđujem danas, sto godina kasnije, ovo osnivačko opredeljenje.
Međunarodni PEN je branitelj slobode izražavanja i utočište za pisce u opasnosti. To je mesto gostoprimstva za sve pisce bez izuzetka; za mlade pisce, za spisateljice i za one pisce koji dolaze iz manjinskih i potlačenih zajednica.
Radimo na zajednici pisama kroz dijalog i prevod. Mi se razlikujemo od politike i političkih režima jer imamo misiju odbrane slobode izražavanja, jezičkih prava i jednakosti.
Danas ponovo potvrđujemo da je naša dužnost da premostimo jaz među zemljama u sukobu kroz dijalog, pravednost i razmenu – kao što to danas radimo između pisaca iz Rusije i Ukrajine, između kurdskog stanovništva i Turske ili tibetanskih i kineskih pisaca –zadržavajuži, pri tome, književnost kao zajedničku valuta među narodima.
Smatramo da u svim okolnostima, a posebno u vreme rata, umetnička dela, nasleđe čovečanstva u celini, moraju ostati nedirnuta nacionalnom ili političkom strašću.
Zalažemo se za slobodnu štampu i protivimo se proizvoljnoj cenzuri u bilo kom obliku. Verujemo da neophodan napredak sveta ka visokoorganizovanom političkom i ekonomskom poretku čini slobodnu kritiku vlada, administracija i institucija imperativom.
Кao što se danas ubija priroda, na meti je i priroda ljudskih sloboda. Delujemo u korist dobrobiti ugroženih kolega. Vlasti bi morale da znaju da mi posmatramo i nikada nećemo ostaviti same pisce gde god da se nalaze u zatvoru. Nećemo se povući pod pritiskom Srpski PEN centar nadzora, lažnih vesti ili govora mržnje.
Znamo da nas „Veliki brat“ gleda 24 sata dnevno. Ne postoji više istinski privatni život. Sve se nalazi u bazama podataka korporacija, a svaku našu reč ciljaju cenzorski čuvari nacija.
Danas, na pragu našeg drugog veka, ujedinjujemo se kako bismo podigli snagu reči i slobodu izražavanja širom sveta.
Naša istorija nas je vodila kroz sto godina prijateljstva, izgnanstva, borbe i intelektualne rasprave. Potpuno smo svesni da književnost ne poznaje granice, pa ni granice vremena.
Nastavljamo naše putovanje s nadom i odlučnošću naših osnivača. Zajedno, suočeni sa ogromnim izazovima, mi smo velika porodica nade.
Moje poslednje reči su stihovi iz pesme Ketrin Ejmi Douson Skot, naše majke osnivačice:
„A ti, gde si ti, umetnosti?
Čekam u velikoj tišini
na čas
ponovnog rođenja…“
Da, početak našeg novog veka je vreme ponovnog rođenja.