Bojana Karavidić – Kritika
Mokrinski „Amarkord“
Bojana Karavidić
Kad sklopite korice knjige Mokrinske hronike, pitate se – a šta je bilo zatim u tom „malom mistu“ u Banatu?
Beograd, 9. avgusta 2021.
Srđan V. Tešin (Mokrin, 1971) svoju bogatu književnu produkciju dopunio je knjigom Mokrinske hronike (Arhipelag, 2021).
U svom novom književnom delu, memoarskoj fikciji Mokrinske hronike Srđan V. Tešin pozabavio se stvarnim likovima svih generacija pored kojih je odrastao u selu Mokrinu, nadomak Kikinde, sa kojima se družio, prijateljevao osamdesetih/devedesetih godina prošlog veka, ali neke je romaneskno „komponovao”. Već dokazani vešt, nagrađivan pripovedač, i ovim delom potvrđuje da „moji likovi nisu od papira“, kako je rekao u intervjuu za Korzo Portal.
U ovom mokrinskom „Amarkordu“ nižu se imena poznatih ličnosti rođenih Mokrinčana (Đura Đukanov, Miroslav Antić, Raša i Dušan Popov, Vasa Stajić), ali najviše prostora zauzimaju Tešinovi rođaci, komšije, drugovi sa kojima je učestvovao u raznoraznim nestašlucima, u osveti zbog uništavanja dečjeg igrališta („Prvo smo iskopali na stotine rupa i u njih sakrili ,mine’ iz poljskog klozeta. Govna smo ceo dan prenosili u kofama, ubacivali pažljivo u rupe i zatrpavali ih… Moreplovac je, krčeći svoj plac, često upadao u minsko polje…), zatim slike porodičnih okupljanja (Posle večere, slušali bismo ,Veselo veče’. Recimo, Živan Milić bi pevao ,Što to šušti bagrem beli’, baka bi štrikala, ja bih jahao svog tronogog drvenog ,konja’ za krunjenje kukuruza, a deda je na flašicu i cuclu hranio mlekom odbačeno prase…)“
Srđan V. Tešin vodi čitaoca u mokrinski Dom kulture, kafane, školu, bioskop, biblioteku, kupleraj, ali i u zagrebačku koncertnu dvoranu „Lisinski“ gde su nastupali kao muzička grupa iz Mokrina, u Prčanj na letovanje… Svom muzičkom delu ličnosti posvećuje veliki deo Mokrinskih hronika, seća se kupovina raznih gitara od dečje do prve električne uz podršku roditelja i bake, svirke kada su NATO projektilima pogođene kikindska kasarna, međunarodna pruga Kikinda –
Temišvar i izvestan broj kuća… O književnim počecima piše: „U lokalnim novinama je izašao moj pismeni rad na temu zavičaja. Tekst je bio objavljen na stranicama posvećenim školskim radovima. Krka se izrugivao mojoj ,antićevskoj’ romantici i patetici. Bio sam povređen njegovim ismejavanjem. (Inače, taj tekst predstavlja moju inicijaciju u književnosti)…“
Književno sećanje Srđana V. Tešina na detinjstvo i mladost koje je proveo sa onima sa kojima je odrastao u Mokrinu nije varljivo, pouzdan je hroničar, ali, pre svega, vrhunski pripovedač. Čitajući Mokrinske hronike njegovi drugovi i neprijatelji neosetno postaju i čitaočevi. Kad sklopite korice knjige, pitate se – a šta je bilo zatim u tom „malom mistu“ u Banatu?
Autorka je urednica Korzo Portala.
