Arhipelag na 64. Sajmu knjiga: Podrška čitalaca za književnost bez kompromisa
Beograd, 28. oktobra 2019. – Arhipelag je imao uspešan nastup na 64. Beogradskom sajmu knjiga. Štand Arhipelaga je bio jedan od najposećenijih štandova na Sajmu knjiga. Pored velikog broja posetilaca zainteresovanih za knjige koji prate izdanja Arhipelaga sa poverenjem, Klub čitalaca Arhipelag dobio je veliki broj novih članova na Sajmu knjiga.
Arhipelag je predstavio preko 50 novih knjiga i obnovljenih izdanja koji su objavljeni između dva Sajma knjiga u različitim izdavačkim formatima, najviše u štampanim izdanjimа, ali i u obliku audio izdanja i elektronskih knjiga. Među tim knjigama je i 17 knjiga koje su premijerno predstavljene na Sajmu knjiga.
Za Sajam su objavljena i dva štampana izdanja Arhipelag magazina čije su prezentacije izazvale veliko interesovanje posetilaca.
U programima Arhipelaga učestvovalo je preko 60 domaćih i stranih pisaca, istoričara, filozofa, sociologa, ekonomista, teoretičara, prevodilaca, ilustratora, umetničkih fotografa i dizajnera. Oni su učestvovali u 
obimnom i ambicioznom programu аutorskih danа na štandu Arhipelaga koji se odvijao pod nazivom Festival pisaca. Među učesnicima programa Festival pisaca na štandu Arhipelaga nalaze se i Vida Ognjenović, Jelena Lengold, Aleksandar Baljak, Mihajlo Pantić, Branko Čegec, Nikola Moravčević, Venko Andonovski, Ana Ristović, Nebojša Vladisavljević, Đorđe Bobić, Miroslav Aleksić, Veselin Marković, Srđan V. Tešin, Ratko Dangubić, Dragoljub Mićunović, Živorad Nedeljković, Nina Savčić, Tanja Stupar Trifunović, Laslo Blašković, Duško Lopandić, Dušan Teodorović, Darko Tuševljaković, Tomislav Marinković, Mladen Vuruna, Dušica Stojanović Čvorić ili Goran Nikolić. U toku osam sajamskih dana Arhipelag organizovao čitav jedan bogat i raznovrstan književni festival u kome su poznati domaći i strani pisci imali susrete i razgovore sa čitaocima. Štand Arhipelaga na Sajmu knjiga bio je jedan od retkih prostora na kome su u isto vreme bili vidljivi čitaoci, pisci i knjige. Publika je podržala koncept sajamskog 
nastupa u kome, pored prodajne dimenzije, postoje i izložbena i programska dimenzija, ali su i pisci različitih žanrova savremene književnosti i humanistike ključne figure sajamskog nastupa.
Štand Arhipelaga je posetio i veliki broj ličnosti iz kulturnog, javnog, političkog, privrednog i diplomatskog života Srbije i regiona. Štand Arhipelaga posetio je i niz literarnih agencija iz inostranstva, kao i predstavnici nekoliko stranih izdavača. Štand Arhipelaga posetili su, između ostalih, Gregori Bekos, urednik grčkog izdavača Kastanjotisa, akademik Sergej Dmitrijev, glavni urednik ruske izdavačke kuće Veče, Nermin Molaoglu iz turske literarne agencije Kalem, Miroslav Bjelik, predsednik Društva pisaca Slovačke, rusko-nemačka pesnikinja Elizaveta Kurjanovič, Andrej Gelmiza, direktor Moskovskog međunarodnog sajma knjiga, Sergej Borisov iz Biblioteke inostrane literature u Moskvi, pisac Slavomir Gvozdenović, počasni predsednik Saveza Srba u Rumuniji.
Najprodavanije knjige Arhipelaga 
na Sajmu knjiga bili su romani Davida Grosmana Život se sa mnom mnogo poigrao, Draga Jačnara Kao i ljubav, Jelene Lengold Odustajanje, Tanje Stupar Trifunović Otkako sam kupila labuda, kapitalne istoriografske studije Marka Mazovera Hitlerovo carstvo i Erika Hobsbauma Doba carstva 1875-1914, kao i dve knjige Danila Kiša: Peščanik i Enciklopedija mrtvih.
– Pravo čitalaca na izbor uvek je važnije od trendova svejedno koje ih sile političkog ili društvenog polja oblikuju. Trendovi se suviše često menjaju da bismo mogli da se oslonimo na njih kao na osnovu za izbor knjiga koje ćemo čitati i knjiga na osnovu kojih ćemo oblikovati vlastiti pogled na svet. Književnost se ne sme svoditi na jedan ukus, na jednu boju, na jedan trend. Ona mora biti glas razlike i glas vrednosti. Ona mora postavljati pitanja i u njoj se uvek iznova moramo osvedočavati u to da konkretni pisac ima šta da nam kaže i da je otuda i njegova knjiga morala biti napisana. Najbolje knjige su uvek oličavale istinske hartije od vrednosti. Utoliko pre 
potrebna nam je književnost bez kompromisa i na ovom Sajmu knjiga, kao i ranijih godina, ponudili smo čitaocima takvu književnost i istu takvu humanistiku. Drago mi je da čitaoci podržavaju i prihvataju takav izbor. Zadovovoljan sam rezultatom koji je Arhipelag postigao na Sajmu knjiga, a u boljim okolnostima taj uspeh bi svakako bio i veći – kaže Gojko Božović, glavni urednik i direktor Arhipelaga.
Povodom Sajma knjiga Božović naglašava:
– Beogradski sajam ima i odlične ljude i važne resurse. Neophodno je da to bude glavni sajam knjiga na prostoru između Beča i Istanbula. Ali je koncept Sajma knjiga potpuno pogrešan. Na Sajmu knjiga je sve manje kulture, ali je zato sve više zabave, često sasvim nižerazredne. To nije dobro ni za Sajam, ni za izdavače, pogotovu ne za čitaoce. Zabava ima mnogo platformi za promociju, dok književnost i humanistika mogu da izgube poslednju veliku priliku za izlazak u širu javnost. Sajam je uvek ogledalo društva i širih tokova, a neretko je i bolji od te slike. Sajam se promenio utoliko što je izgubio programsku, promotivnu i izlagačku dimenziju u korist isključivo prodajne. Nije zbog toga više privlačan za strane izdavače i književne agencije. Nije više najveći festival domaće književnosti, jer su figure pisaca potisnule najpre figure prodavaca, a poslednjih godina i prodavci su pali u senku selebriti figura. Na Sajmu knjiga je manje kulture, a više zabave i popularnih javnih ličnosti od parapolitike, preko parapsihologije do pink-panter literature. Uostalom, cela javna scena pretvorena je u vašar, pa ni Sajam knjiga tome ne uspeva da odoli.
