Amir Or u Loznici

Beograd, 9. maja 2017. – Književno veče poznatog izraelskog pesnika Amira Ora održaće se u sredu 10. maja u Biblioteci Vukovog zavičaja u Loznici s početkom u 19 časova.
O poeziji Amira Ora govorić Vida Ognjenović, koja je, zajedno s Savidom Albaharijem prevela tri knjige Orovih pesama na srpski jezik, i Gojko Božović, pesnik i urednik Orovog srpskog izdavača Arhipelaga.
Arhipelag je objavio tri knjige pesama Amira Ora u prevodu Vide Ognjenović i Davida Albaharija. Posle knjige izabranih pesama Pohara, usledile su pesničke knjige Muzej vremena i Krila.
Amir Or je pesnik bogate kulture. Amir Or, praktično u svakoj svojoj pesmi, iznova staje pred lice kulturnog trajanja da bi ga, još jednom, produžio u vlastitim stihovima i da bi u obnovljenoj celovitosti kulture sagledao iskustvo današnjeg dana.
Or i u pesmama okrenutim kamernim pitanjima svakodnevice otkriva slojeve iskustva. Otuda Orove knjige, a Krila su u tom nizu jedan od vrhunaca, dobijaju oblik i snagu modernog pesničkog speva u kome se iznova ispituju sama pesma i svet o kome ta pesma govori. U tokovima poezije Amira Ora sva vremena su tu, pred nama, u jezičkoj magiji stihova, oživljena i podrazumevana, prizvana ili čak imenovan
Poznat kao pesnik, esejista, urednik i prevodilac, Amir Or (Tel Aviv, 1956) autor je jedanaest knjiga poezije, među kojima su: Gledam kroz oči majmuna (1987), Lica (1991), Otkup mrtvih (1994), Dakle (1995), Pesma (1996), Dan (1998), Tahirina pesma (2001), Muzej vremena (2007), Srce zver (2010), Proročanstvo jednog ludaka (2012) i Pohara (Izabrane pesme 1977-2013).
Or je objavio veliki broj eseja o poeziji, klasičnoj kulturi i uporednoj religiji. Predaje poeziju i kreativno pisanje u Pesničkoj školi „Helikon“, kao i na univerzitetima u Izraelu, Velikoj Britaniji i Japanu.
Pesme Amira Ora do sada su prevedene na više od četrdeset jezika. Objavio je i osamnaest pesničkih knjiga na raznim jezicima u Evropi, Aziji i Americi.
Za poeziju Or je, između ostalog, dobio Premijerovu nagradu, Bernštajnovu nagradu i Fulbrajtovu nagradu za pisce, kao i priznanje „Plejada“ za značajan doprinos modernoj svetskoj poeziji.
Or je bio stipendista Univerziteta u Ajovi (SAD), Centra za jevrejske studije Univerziteta u Oksfordu (Velika Britanija), Literarnog kolokvijuma u Berlinu, Fondacije Valparaiso, Fondacije „Hajnrih Bel“ i drugih.
Preveo je na hebrejski osam proznih i pesničkih knjiga, uključujući: Jevanđelje po Tomi, Priče iz Mahabharate i antologiju grčke erotske poezije Žudnja raskalašnih udova. Za prevode antičke grčke poezije dobio je nagradu izraelskog Ministarstva kulture.
Amir Or je osnivač i glavni urednik Izdavačke kuće Helikon. Godine 1993. osnovao je i istoimenu arapsko-hebrejsku školu poezije. Or je priredio nekoliko antologija hebrejske poezije na evropskim jezicima. Osnivač je i urednik Međunarodnog festivala poezije Šar. Član je osnivačkog odbora Evropskog udruženja za programe kreativnog pisanja, međunarodne organizacije „Krug pesnika“, kao i Svetskog pokreta za poeziju. Amir Or živi u Tel Avivu.
Amir Or je nekoliko poslednjih nedelja boravio u Tršiću kao gost Kuće pisaca. Tokom boravka u Tršiću Or je radio na rukopisu svoje nove knjige pesama, a sarađivao je i na prevodu svojih novih pesama na srpski jezik. Amir Or je publici u Tršiću predstavio i svoje fotografije, nastale na putovanjima po svetu. Izložba fotografija Amira Ora postavljena je u Muzeju jezika i pisma u Tršiću, u okviru programa „Jezik u(ne)materijalnom kulturnom nasleđu“.
Proteklih godina Amir Or je nekoliko puta boravio u Srbiji, učestvujući u književnim festivalima i na promocijama svojih pesničkih knjiga. Poezija Amira Ora privukla je pažnju čitalaca u Srbiji i u regionu, a mnogobrojnim međunarodnim književnim priznanjima Or je pridružio Nagradu „Stefan Mitrov Ljubiša“, koja mu je pre dve godine uručena u Budvi, i „Nagradu Evropski atlas lirike“ koja mu je prošle godine uručena u Banjaluci.