Aleš Šteger danas piše o izbegličkoj krizi u Beogradu

Beograd, 2. avgusta 2015. – Aleš Šteger, poznati slovenački pesnik, romansijer i esejista, realizuje novu fazu svog književnog projekta Na kraju zapisano u nedelju 2. avgusta u Beogradu, pišući na javnom mestu u parku pored Beogradske autobuske stanice književni tekst u čijem će središtu biti velika izbeglička kriza našeg vremena i evropski odgovor na nju.
Posle Ljubljane, Fukušime i Meksiko Sitija, Beograd je četvrti grad u kome Šteger realizuje svoj projekat Na kraju zapisano i piše 12 sati na javnom mestu. Štegerov projekat, započet 2012. godine, podrazumeva da pisac jednom godišnje izabere jedan grad i u njemu javno mesto na kome će, unapred određenog datuma, pisati 12 sati sasvim slobodno, bez priprema i beležaka. Projekat Na kraju zapisano Aleš Šteger je započeo 21. decembra 2012. godine na Trgu Republike u Ljubljani. Potom je 16. juna 2013. godine pisao u Fukušimi u Japanu, na mestu nuklearne katastrofe koja je posledica razornog zemljotresa iz 2011, da bi 26. novembra prošle godine pisao u Meksiko Sitiju.
– Na neki način za mene je to zenovska vežba u koncentraciji, kako biti kao pisac budan u uslovima koji su veliki izazov. Poenta ovog projekta jeste da nemam pravo na bilo kakve naknadne redakcije teksta napisanog na javnom mestu. Sve greške i svi nedostaci teksta ostaju u njemu, kao sastavni deo ovog procesa i projekta. Dakle, ja se kao pisac svesno izlažem neposrednoj stvarnosti i stavljam u jednu osetljivu i ranjivu poziciju, kako bih bolje razumeo vlastito okruženje. Napisani tekst biće objavljen u roku od 24 časa u Sloveniji u štampanom obliku i u obliku e-book, a tekst će biti preveden i na engleski jezik. Uz pisanje teksta radim i fotografije mesta, situacija, žanr scena i okolnosti u kojima nastaje moj tekst. Tema mog teksta koji nastaje na javnom mestu u Beogradu, pored glavne autobuske stanice, jeste tekuća migracija sa Bliskog istoka, početak izgradnje mađarskog zida, izbegličkamkriza koja je oko nas. Danas sam već bio na mestu na kome ću javno pisati tekst 12 sati i pričao s nekim od migranata koji se nalaze u tom parku. Strašne sudbine! Za mene ovo pisanje na javnom mestu ipak nije politički aktivizam, već traženje nekog pesničkog i književnog jezika koji nam možda može nešto reći o tome šta se zbiva s nama ovde i danas – kaže Aleš Šteger uoči početka realizacije svog izazovnog književnog eksperimenta.
Govoreći o kontekstu u kome se realizuje njegov književni projekat, Šteger posebno naglašava:
– Evropa je suočena s najvećim talasom izbeglica iz kriznih područja u njenoj novijoj istoriji. Od Tunisa do Avganistana mnogi ljudi su u bekstvu. Dok mnogi evropski političari pasivno ili aktivno podržavaju destabilizaciju susednih regiona, Evropa svakako nije spremna da se suoči s posledicama sopstvene katastrofalne spoljne politike. Reakcije su zatucane, izolacionističke i nehumane, one pokazuju tamnu stranu Evrope. Svaki dan čujemo pozive za zatvaranje evropskih granica. Mađarski primer, izgradnja novog zida u Evropi čija je dužina gotovo identična bivšem Berlinskom zidu, upečatljiva je metafora za jedno lice Evrope, nacionalističko, nesolidarno, kolonijalno, posebno zastrašujuće na zapadnim krajevima evroazijskog kontinenta. Evropa kao da umire i pre nego što je nastala. Ovoga puta umire na brutalan, perfidan i cinično način, kao što je umirala od vremena Hladnog rata. Umire s hiljada ljudi koji pokušavaju da pronađu mirno mesto pod suncem, gde ne bi bili proganjani, zastrašivani ili zlostavljani. Beograd je samo prolazna tačka u njihovom putovanju u nepoznato. A mali park, parking i trgovi koji okružuju glavnu beogradsku autobusku stanicu jesu njihovo utočište, stecište strašnih sudbina ljudi na njihovom putu u nepoznato.
Premda je njegov projekat izrazito angažovan i posvećen dramatičnim pitanjima našeg trenutka, Šteger ističe da on ne piše ni novinsku reportažu, ni publicistički spis:
– Književnost je nešto što se ne može odvojiti od vlastitog ja, ona ne prihvata pojednostavljena tumačenja, već je posvećena složenosti. Cilj projekta Na kraju zapisano jeste radikalna interakcija između jezika i književnosti, na jednoj, i vremenu nastanka teksta, s druge strane, između intimnosti pisanja i buke vremena.
Ostajući duboko utemeljen u jeziku književnosti, Štegerov projekat pokušava da otkrije neadekvatnost trenutnih autorskih pozicija u odnosu na velika pitanja koja određuju savremeni kontekst: antivladini protesti, nuklearne katastrofe, izbori sa sistemskim nasiljem, ilegalne migracije. Kako je rečeno u kritici u zemljama u kojima je pisac do sada realizovao svoj projekat, „Štegerov projekat je izuzetno političke i angažovane prirode, ali, u isto vreme, podriva političku pristrasnost sasvim drugačijim pristupom koji nije ni pristrasnost ni moralisanje, već istraživanje kako da se kao pojedinci koji mislimo i govorimo o aktuelnim događajima oslobodimo šablonizovanog govora i kako i gde da nađemo jezik kojim bismo sebi i drugima razjasnili sadašnju situaciju“.
Aleš Šteger (1973) jedan je od vodećih savremenih slovenačkih pisaca. Za knjige pesama, eseja i za svoje romane dobio je gotovo sve važnije slovenačke književne nagrade. Knjige Aleša Štegera prevođene su na italijanski, nemački, engleski, švedski, španski, hrvatski, slovački, češki, srpski, makedonski, bugarski, litvanski i mađarski jezik. Na srpskom jeziku, u izdanju Arhipelaga, objavljene su dve knjige Aleša Štegera: knjiga eseja Berlin i putopisni roman Ponekad je januar usred leta. Aleš Šteger živi u Ljubljani.
Srpski prevod teksta Aleša Štegera koji nastaje kao plod dvanaestočasovnog pisanja na javnom mestu u parku pored Beogradske autobuske stanice, zajedno sa autorovim fotografijama koje nastanu tom prilikom, Arhipelag će objaviti u saradnji sa srpskim medijima, kao i u Arhipelag magazinu i na sajtu www.arhipelag.rs.