Aleksej Slapovski – Kolumna

Ne verujte harizmatičnim političarima

Aleksej Slapovski

Ne verujte harizmatičnim političarima, oni su majstori vašarske hipnoze. Ne gledajte ih u oči, ne dozvolite da vas očaraju podignutim tonovima. Čitajte samo stenograme, glupost se jasnije vidi kada je napisana.

Beograd, 10. novembra 2016.

1917–20??

Pogledao sam sa zakašnjenjem film Andreja Smirnova Živela jednom jedna baba. Potom sam pročitao kritike, kako bih proverio utiske. I tekstove stalnih kritičara, i blogove. Žestoko uzajamno mrzilačko pljuvanje, optuživanja/opravdanja: carske Rusjije, boljševika, belogardejaca, Tambovskog ustanka, i istovremeno socijalizma u našoj zemlji.
I onda sam shvatio: građanski rat kod nas se ionako nije završio, i ne zna se kada će biti okončan.

Dva iznenađenja

Šta me prijatno iznenađuje: postoje ljudi koji ozbiljno veruju da književnost može biti „tempirana bomba“ koja kvari đake. I sve to u vreme TV s nebrojeno kanala, gde se usred dana emituju svi vidovi nemorala, i interneta, gde uopšte ne postoje nikakva ograničenja. Čudni ljudi.
Šta me neprijatno iznenađuje: zašto bi patrijarh, uz sve dužno poštovanje, ako ne prema njemu, onda prema njegovom rangu, trebalo da bude na čelu Ruskog društva književnosti? Ja bih to razumeo ako bi to bila crkvena literatura, međutim, reč je o sekularnoj književnosti. Da li pristaje crkvenom licu da bude na čelu bilo kog sekularnog društva?
Nevoljno se sećam sovjetske prošlosti i Saratovskog kluba ljubitelja knjige. Predsednik kluba bio je general, bivši načelnik artiljerijske škole.

Majstori vašarske hipnoze

Olga Bakutkina ispričala je zanimljivu priču. Ona je intervjuisala poznatog čoveka koji je, takav je bio slučaj, pobrao dosta uspeha u vreme Jeljcina. I on ju je očarao: pametne reči, poverljiva intonacija, pošten izgled, muški šarm… Sva očarana, Olga se vratila u redakciju, skinula intervju s trake, odmah počela da ga čita zajedno s koleginicom novinarkom, i obe su bile razočarane: nijedne završene misli, samo brbljanje, nemušte besmislice!
Naravoučenije: ne verujte harizmatičnim političarima, oni su majstori vašarske hipnoze. Ne gledajte ih u oči, ne dozvolite da vas očaraju podignutim tonovima. Čitajte samo stenograme, „kako bi svaka gluposti bila očigledna“, kako je rekao Petar Prvi. On je, pri tom, imao u vidu svaki govor i svaku grešku: glupost se jasnije vidi kada je napisana. Ako je napisana, naravno.

Bračne devijacije

U jednoj istoriografskoj knjizi naišao sam na frazu: „Hitler je bio u braku s Nemačkom.“ Slika, kao i svaka druga slika, nije potpuna, ali je veoma snažna. Staljin je, da oprostite, bio oženjen Rusijom. I postupao je s njom kao s lepoticom-suprugom koju uvek može da promeni. Da li će je stvarno promeniti, svejedno je. Ali može to da učini. Lenjin je bio oženjen revolucijom. Brežnjev izvitoperenom „socijalističkom demokratijom“. Gorbačov perestrojkom. Oduševljavao se njom više nego zemljom, pa je zemlja i pobegla. Jeljcin se oženio pobedom demokratije. Pobedu je dobio, demokratiju proigrao i položio je pred noge svog naslednika. Medvedev je imao samo fiktivni brak. Najoriginalniji od svih je Putin. On se oženio samim sobom. I to objašnjava mnogo, ako ne i sve.

Šta čitati od Slapovskog

Poštovani čitaoci!
Ima vas malo, ali vi postojite. I dolaze novi, kojih je još manje. I ne jednom sam u susretima s vama u različitim prilikama čuo pitanje: A šta od Vas, Aleksej Ivanovič, treba najpre pročitati? I sa čim nastaviti? Šta nam savetujete?
Pisci često odgovaraju da svoje knjige vole kao svoju decu. Prezirem takva poređenja. Deca su deca, njih nikada ne razdvajam. A među mojim knjigama imam i omiljene, i manje omiljene, i prilično dobre, i solidne. I one zbog koji mi je žao što nisu spaljene.
Prošle godine sam sređivao tekstove knjiga za prevode, za nova izdanja i onako za sebe, i sada, pošto sam ih pročitao, mogu da posavetujem ono što se dopalo meni samom. Ostale knjige neka žive u arhivi, da ih ne diramo.
Dakle, u devedestim: romani Ja nisam ja, Prvi drugi dolazak, Anketa, Dan novca. Novele Zdravo, zdravo, Nova godino, Talijum, Žar ptica, Teška zima, Smrt gitariste. I – Knjiga za one koji ne vole da čitaju koju sam nastavio da pišem sve do danas.
U dvehiljadatim godinama: romani Ogovaranje, Feniksov sindrom i Pobednica.
U ovoj deceniji: Hronika broj 13 (nova verzija) i Genije (kada bude objavljen). Kao i foto-romani Siva grana, Narodni front, U nas ubijaju utorkom i Šta je tamo, preko reke. Poslednje dve stvari su i scenariji.
O dramama neću ništa reči, to je posebna priča.
Znam da postoje ljudi kojima se dopadaju Oni i slične moj knjige. Čak se nekima Velika knjiga promena čini kao moje najsveobuhvatnije ostvarenje. To je njihovo pravo. Ali onima koji nisu počeli da čitaju te knjige, to i ne savetujem. Kao ni sve ostale koje nisu na spisku.
Samo nemojte pomisliti da je ovo javno ispovedanje grehova i istovremeno nabrajanje sopstvenih vrlina. Pre liči na preporuku kuvara koji, ako je pošten pred sobom, uvek zna šta mu je ispalo bolje, a šta lošije.
Želim vam dobar čitalački apetit!
Vaš A. S.

Prevod s ruskog: Dragan Bojović

Autor je poznati ruski romansijer, dramski pisac i scenarist čiji su romani Prvi drugi dolazak, Feniksov sindrom i Ja nisam ja objavljeni na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga.

© za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs