15 godina edicije 100 slovenskih romana
Beograd, 7. decembra 2021. – Prestižna međunarodna edicija 100 slovenskih romana obeležava ovih dana novim knjigama i razgovorima o objavljenim knjigama 15 godina postojanja. Pokrenuta u jesen 2006. godine od strane Foruma slovenskih kultura iz Ljubljane, edicija 100 slovenskih romana okupila je preko 100 pisaca, preko 30 prevodilaca i preko 50 književnih kritičara, kao i renomirane izdavače i privatne i javne institucije kulture iz devet slovenskih zemalja.
Tokom 15 godina postojanja edicije njeni nacionalni izdavači su u okviru ovog projekta objavili više od 100 knjiga i organizovali desetine književnih i kulturnih događaja s piscima čije su knjige zastupljene u ovoj ediciji.
Petnaest godina edicije 100 slovenskih romana biće obeleženo nizom događaja u različitim zemljama. Posle razgovora u Centru slovenskih kultura Narodne biblioteke Srbije, u kome su učestvovali Tamara Krstić, Mihajlo Pantić i Gojko Božović, razgovori o ediciji 100 slovenskih romana biće održani 7. i 8. decembra u gradskim bibliotekama u Čačku i 
Novom Sadu. U Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Disa“ o ediciji 100 slovenskih romana govoriće Tamara Krstić, Mladen Vesković i Gojko Božović, dok će u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu o ovoj ediciji razgovarati Vladislava Gordić Petković, Zdenka Valent Belić, Mladen Vesković i Gojko Božović.
Ruska državna biblioteka biće domaćin izložbe 100 slovenskih romana. Otvaranje izložbe u najvećoj biblioteci u Rusiji i drugoj po veličini biblioteci u svetu održaće se 16. decembra 2021. godine. U Sloveniji su upravo objavljene dve nove knjige u kolekciji 100 slovenskih romana, među kojima je i roman Svetlane Velmar Janković Lagum.
Edicija 100 slovenskih romana je antologijska i reprezentativna biblioteka najbo-ljih romana napisanih na nekom slovenskom jeziku posle pada Berlinskog zida. Takva antologija retka je u ukupnom evropskom izdavaštvu.
Edicija 100 slovenskih romana je najveći međunarodni kulturni, književni i promotivni projekat slovenske literature, pa tako i najveći projekat u koji je trenutno uključena srpska 
književnost. Suočavajući se sa različitim kulturnim i društvenim izazovima, edicija je od svog osnivanja oblikovala dragocen model književne i kulturne saradnje, kao i prepoznatljivu platformu za međunarodnu promociju slovenskih književnosti.
Ključni cilj edicije 100 slovenskih romana jeste podsticanje međusobnog prevođenja slovenskih književnosti i kultura, kao i osmišljeno predstavljanje najboljih primera modernog slovenskog romana na velikim svetskim jezicima. Pored produbljivanja postojećih ili uspostavljanja pokidanih kulturnih i književnih veza među slovenskim zemljama i kulturama, posle decenija obeleženih promenama državnog poretka, društvenog sistema, državnim dezintegracijama, kao i tranzicijom, edicija 100 slovenskih romana zamišljena je i kao podsticaj stvaranju nove generacije prevodilaca sa slovenskih jezika. Edicija 100 slovenskih romana je izazvala dosta pažnje kulturne javnosti i izvan slovenskih zemalja.
Arhipelag je najaktivniji nacionalni izdavač edicije 100 slovenskih 
romana. Knjige u srpskom izdanju ove edicije izazvale su veliku pažnju čitalaca.
Među knjigama objavljenim u edicji 100 slovenskih romana na srpskom jeziku nalaze se romani ruskih pisaca Ljudmile Ulicke Slučaj Kukocki, Alekseja Slapovskog Prvi drugi dolazak, Dmitrija Bikova Evakuator, Romana Senčina Područje za potapanje, Olge Slavnikove 2017, Ilje Stogofa mASIAfucker, romani slovenačkih pisaca Draga Jančara Podsmešljiva požuda, Janija Virka Poslednje Sergijevo iskušenje, Suzane Tratnik Ime mi je Damjan, Ferija Lainščeka Koju je magla donela, Aleš Čara Igra anđela i šišmiša ili Vlada Žabota Vučje noći, romani makedonskih autora Goceta Smilevskog Razgovor sa Spinozom, Dimitra Baševskog Bunar, Venka Andonovskog Azbuka za neposlušne, Petreta Andreevskog Poslednji seljaci, Olivere Nikolove Vežbe za Ibn Pajka, Dragog Mihajlovskog Dijakova smrt ili Slobodana Mickovića Aleksandar i smrt, romani slovačkih pisaca Pavela Vilikovskog Poslednji konj Pompeje, Dušana Mitane Kraj igre, Dušana Kužela Lampa, Vincenta Šikule Ornament, Stanislava Rakusa Nenapisani roman ili Antona Balaža Logor posrnulih žena, kao i romani bugarskih pisaca Stanislava Nahuma Raptus i Zdravke Evtimove Četvrtak.
