Roman Vučje noći baštini veliko nasleđe evropske književnosti.
Služeći se elementima gotike, misterija, tematizovanjem đavola i veštica, kao i ekspresionističkim, razlomljenim, gotovo poetskim vizijama u prozi, Žabot ispituje zaostavštinu paganskog u savremenom svetu. Kao rascepe u nama znanoj slici sveta i kao rascepe u samom čoveku, onda kada se nađe u sudaru sa graničnim prostorom u kome se kalendari ukrštaju a sama priroda oblikuje postojanje.
Ima nečeg kafkijanskog u romanu Vučje noći. Žabot preispituje (ne)sposobnost pojedinca da savlada zamke koje postavlja zarobljeni i zaustavljeni kolektiv.
Za roman Vučje noći Žabot je dobio „Kresnikovu nagradu“, najvažnije književno priznanje u Sloveniji.
Roman Vučje noći doživeo je više izdanja u Sloveniji. Objavljen je i u antologijskoj ediciji Slovenska zgodba (2004).
Vučje noći su prevedene na ruski (u dva izdanja), nemački, poljski i makedonski jezik.