Promišljeni i pažljivo oblikovani stihovi u novoj knjizi pesama Miroslava Aleksića pokazuju najmanje tri tematska lika.
Jedno su tragovi dugog trajanja istorije u probranim trenucima svakodnevnog iskustva.
Drugo su ljubavne pesme u kojima svakodnevica pokazuje svoje iskupljujuće lice.
Treće su melanholične evokacije proživljenog i literarnog iskustva u času susreta sa smrću bližnje osobe.
A kroz sve to provlači se glas snažne osećajnosti i umeće da se iskustvo jednog trenutka ili događaja predoči na velikom ekranu vremenu.