Nadpop Kojović

Za razliku od svog savremenika, prijatelja i evropskog pustolova Stefana Zanovića, kanonik Antun Kojović posle završenih studija u Italiji nije napuštao svoj grad Budvu, ali je bio građanin sveta i čovek svog vremena.
Kojović je iz dana u dan pisao hroniku Budve i, uporedo s tim, prevazilazio okvire svog kraja i svoje epohe. Kao svojevoljni povratnik u svoje rodno mesto, Kojović je živeo i radio u Budvi kao da je u Parizu ili u nekom drugom velikom evropskom gradu.
Pored redovnih, kanoničkih dužnosti, Kojović obrazuje budvansku decu više od 60 godina, čak i kada Mletačka Republika ukida redovna plaćanja opštinskom učitelju. Bio je prvi učitelj Stefana Mitrova Ljubiše.
Nadpop Kojović nije biografska drama, već drama ideja koje je zastupao Antun Kojović, oduševljen dobom prosvetiteljstva, Napoleonom i napoleonovskim revolucionarnim zanosom koji je menjao Evropu XIX veka.

„…mene često pohodi daleka budućnost, da znaš.“