Dve su ključne teme u knjizi eseja Jagoša Đuretića Na bespuću nezadrživog napretka.
Jedno je ekonomski, politički i globalni uspon Kine kao jedan od najuticajnijih činilaca u uzburkanoj slici savremenog sveta. Duboka kriza koja potresa savremeni svet, na pozadini ideološkog nasleđa XX veka, izazov je za Đuretića da progovori o razmerama i sadržajima te krize, ali i o mogućnostima njenog prevazilaženja.
Drugo je pitanje kulture u savremenom svetu. Ispitujući savremenu marginalizaciju kulture i njene posledice, Đuretić govori o odnosu kulture i politike, o nemoći kulturne politike, kao i o nesposobnosti modernog društva da bez značajnije uloge kulture oblikuju iskustvo vlastitog trajanja.
Obe teme susreću se u osnovnom pitanju kojim se bavi Jagoš Đuretić. To je pitanje tehnološkog napretka kome je sve podređeno i od koga se sve očekuje. Ali, pita nas Đuretić, da li nezadrživi tehnološki napredak, pogotovu ako je odvojen od temeljnih pitanja kulture i humaniteta, može da vodi i u bespuće i da li svet bez kulture može biti svet slobode?