Najrazličitija iskustva postaju izvor i uzrok pesničkog govora.
Кnjiga Dragana Jovanovića Danilova Кanjoni kroz nas pokazuje sav raspon tih iskustava od kojih su sačinjene njegove pesme: od doživljaja do mišljenja, od prizora viđenih u obližnjem ili dalekom svetu do intimnih drama i slomova emotivnog sveta, od pohvale erotskom i telesnom do melanholičnih uvida u stanje svakodnevice, od misterije malih mesta do vrtloga velikog sveta, od guste retoričke ekspanzivnosti do jezičke stišanosti i uzdržanosti, od slavljenja sveta do gnušanja nad njim, od humora do nedvosmislenog izricanja.
Taj raspon nije ni slučajan, ni neočekivan. On pokazuje jedno osećanje i razumevanje poezije koja prepokriva čitav čulni i saznajni svet, a pri svemu tome mora biti sposobna da taj svet izrazi kako u nijansama, tako i u širokim zamasima.
Takvo poverenje u poeziju iskupljuje i omogućava i poverenje u sam svet, takav kakav jeste, jedini koji imamo, sa svim sadržajima koje nosi i sa svim zahtevima koje postavlja pred nas.
Danilov u Кanjonima kroz nas svedoči o tom obilju sveta, ispitujući mogućnosti poezije da bude svedočanstvo.