Gijom Klosa, francuski aktivista, esejista, intelektualac i nadasve „Evropljanin“, u svom zanimljivom eseju prikazuje i objašnjava razvoj evropske integracije iz ugla generacije ljudi rođenih tokom osme decenije prošlog veka, stasalih u godinama Hladnog rata, sazrelih u vreme pada Berlinskog zida i neviđenih političkih, društvenih i ekonomskih promena koje su se desile u Evropi tokom poslednje decenije prošlog veka, da bi punu zrelost i mogućnost da preuzmu odgovornije položaje u društvu i svojim državama dobili onda kada se Evropska unija našla u još nezabeleženoj seriji kriza koje su koincidirale sa „velikim praskom“, tj. proširenjem Unije sa 15 na 28 država članica, i koje se praktično nastavljaju sve do danas.
U čemu je suštinski problem današnje Evrope? Šta da se radi i kako? Koji bi trebalo da budu odgovori na jednu ili na seriju kriza?
To su neka od pitanja na koje Klosa nastoji da odgovori, pripovedanjem koje čitaoca uvodi u neku vrstu priče ispričane iz ličnog ugla o poslednjim decenijama i uzburkanim zbivanja na našem kontinentu.