Smeštajući likove i događaje romana Igra anđela i šišmiša u devedesete godine prošlog stoleća, u podalpski rudarski gradić koji je utonuo u večitu monotoniju i hipokriziju malograđanskog mentaliteta, Aleš Čar se naslanja na veoma produktivnu liniju slovenačke literature od Janka Kersnika, preko Ivana Cankara i Slavka Gruma, pa do Andreja Hinga, Vitomila Zupana i Dušana Jovanovića.
Čarova pripovest o neobičnoj družini, koju čine jedan katolički sveštenik, jedna jurodiva tinejdžerka i nekoliko lokalnih džankija, povezanih hedonističkim porivima i navikama različite vrste, i time nepomirljivo konfrontiranih s mediokritetskim stanjem svesti, predstavlja najnoviji i uz to možda i najspektakularniji izdanak pomenute linije.
Roman bez mnogo poteškoća može da se čita i kao slovenačka replika na planetarni književni hit, proslavljeni Trejnspoting škotskog pisca Irvina Velša.