Roman Filio nije kod kuće govori o ženama koje su htele da postanu ptice, da dobiju krila i da pobegnu sa ostrva na kom vladaju besmisleno surovi zakoni. Žene na ostrvu su poput zakasnelih ptica koja gledaju iz ljuski jajeta, unapred se radujući trenutku kada će napustiti ostrvo, čak i pored saznanja da svakog trena mogu poginuti ili završiti u zatvoru.
Roman Filio nije kod kuće svedoči o hrabrosti unesrećenih žena da se suprotstave onima koji vladaju kažnjavanjem i podređivanjem. Hrabrost i upornost, bez obzira na ličnu žrtvu, nisu ih mogli slomiti, jer je njihov cilj bio da postanu pukotine koje će srušiti zidove koji ih odvajaju od slobode spoljnjeg sveta.
Ovo je roman koji, i pored svih opisanih svireposti i bestijalnosti, pokvarenosti i nehumanosti, destruktivnosti i tragičnosti, fatalizma i besa, podstiče nadu u trijumf duha i vere.
U kritici je Berta Bojetu Boeta nazivana slovenačka Margaret Atvud, dok je distopijska priča njenog romana Filio nije kod kuće, uzbudljiva i smeštena u lokalni kolorit neimenovanog ostrva, poređena s romanom Margaret Atvud Sluškinjina priča.
100. knjiga u ediciji 100 slovenskih romana

„Među ljudima smo, drugačijim i nekako mi tuđim, koji žive neki nepoznat mi život i gde se odvijaju stvari po nekom drugačijem poretku koji mi deluje tuđ i opasan.“ (Filio nije kod kuće)